Kožni paraziti

  Kod naših ljubimaca, pored unutrašnjih - najčešće crevnih parazita, najzastupljeniji su i spoljni, kožni paraziti. Oni mogu izazvati čitav niz smetnji i bolesti, opasnih, kako za Vašeg ljubimca, tako i za čoveka.

   Najčešći kožni paraziti su:


  KRPELJI


  Krpelji su zglavkari koji parazitiraju na mnogim vrstama toplokrvnih i hladnokrvnih životinja i obavezno se hrane krvlju. 

Krpelj
Naši veterinari odstranjuju odraslog krpelja sa kože psa


  Najčešće vrste krpelja su :           
- Ixodes ricinus
- Ixodes hexagonus
- Dermacentor reticulatus 
- Riphicephalus sanguineus , od kojih su dve bitne za veterinarsku praksu. To su Ixodidae i Argasidae.

  Sprečavanje nastanjivanja ovih parazita na krzno i kožu Vašeg ljubimca može se realizovati korišćenjem  kvalitetnih ogrlica, ili “spot on” preparata koji se lokalno nanose na kožu. 

  Krpelji se legu iz jaja - prolaze kroz stadijum larve, zatim i lutke, i na kraju postaju odrasli, koji se ponovo pare. Ženka krpelja jaja snese na zemlju, obično na neko skrovito mesto (pukotine na drvetu, kamenu i sl.). Ako ih snese u jesen, jaja će prezimiti i na proleće će nastaviti razvoj.

  Čim se izlegu iz jaja, krpelji se hrane krvlju, s tim što larve i lutke uglavnom parazitiraju kod ptica, glodara, malih mesojeda i guštera.

  Zavisno od klime moguće je da se tokom jedne godine odigra 2-4 ciklusa razmnožavanja krpelja! Kod nas je klima takva da sezona krpelja traje otprilike od marta do oktobra, ali poslednjih godina i u ovome ima odstupanja - nije retkost da prva najezda krpelja bude već u decembru i januaru. 

  Krpelji mogu da prenose razne bolesti ako su na psu zakačeni više od 24 h . Pri uklanjanju krpelja morate biti pažljivi, jer ako se krpelj isčupa na silu, može da se desi da njegova glava ostane u koži psa, isto tako često se dešava da pritisnut krpelj sadržaj svoje utrobe izbaci u krvotok domaćina, čime se povećava mogućnost da se pas zarazi.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)


  Postoje više bolesti kod pasa koje se prenose putem krpelja. To su: babezioza, ili piroplazmoza, lajmska bolest, erlihioza i Rocky mountains spotted fever (tačkasta groznica Stenovitih planina). 


Najčešće bolesti koje se prenose ujedom krpelja su:

Babezioza (Piroplazmoza)


  Infektivna bolest pasa koju prouzrokuje protozoa (praživotinja) Babesia canis. Infekcija se prenosi najčešće ujedom obolelih krpelja, a mnogo redje direktnim kontaktom sa krvlju zaraženog psa ujedom, ili transfuzijom krvi. Inkubacioni period traje najčešće dve nefelje, a simptomi ponekad ostaju blagi i neprimetni više meseci, pa i godina dok se bolest ne detektuje.

Babezija  krvnom razmazu - Panvet Subotica
Babezija  krvnom razmazu
  Babezija se nastanjuje i razvija u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) naših ljubimaca kada su inficirani. Ovo izaziva gubitak funkcije eritrocita, kao i njegovo raspadanje (hemolizu), gde se hemoglobin, čija je funkcija da doprema kiseonik do ćelija i tkiva, izliva van eritrocita. 
Bolest može biti akutnog i hroničnog toka. Mlađe jedinke su podložnije ovoj bolesti, kao i psi koji borave na otvorenom, koriste za lov i sl. Frekvencija zaraze ovom bolešću je najveća u letnjem periodu, od maja do septembra.

Simptomi:
  U kliničkoj slici dominiraju povišena temperatura, anemija (malokrvnost), opšta slabost i zamor, blede desni, a ređe i žutica. U ambulantnim uslovima može se dokazati bojenjem krvnog razmaza.

  Vlasnici najčešće primete tamno obojenu mokraću, manjak apetita i neraspoloženje svojih ljubimaca.
Bolest se uspešno leči određenim lekovima ukoliko se pravovremeno reaguje, ali su moguće komplikacije, pa čak i uginuća.

Dijagnoza:
  Dijagnostikovanje bolesti se vrši na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijske analize krvi.

Prevencija:
Profilaksa se sprovodi aplikovanjem ektoantiparazitika na kućne ljubimce (sprejevi i ogrlice protiv buva i krpelja) čime se smanjuje rizik od ujeda krpelja, ali ne i njihovo potpuno uništenje.

Erlihioza pasa


  Erlihliozu može da prouzrokuje nekoliko vrsta erlihlija najčešće su  Ehrlichia canis  i E. ewingi, a prenosilac ove rikecije je krpelj Riphicephalus sanguineus. 

Simptomi:
  Prvi simptomi se obično javljaju 1-3 nedelje nakon skidanja krpelja. Klinički znaci se razlikuju u zavisnosti od patogenosti i otpornosti organizma domaćina. Pas koji je zaražen je malaksao zbog povišene temperature, javlja se iscedak iz očiju i uvećanje površinskih limfnih čvorova, depresija i nedostatak apetita. Ova početna faza prolazi za 10-15 dana, bez obzira da li se leči životinja. 

   Posle toga, bolest prelazi u subklinički oblik - bez izraženih tegoba bolesti. Ovaj oblik bolesti može da potraje više meseci. Promene se, u ovom periodu, zapažaju jedino u krvnoj slici.

  Zatim bolest prelazi u hronični tok. U ovoj fazi do oštećenja koštane srži i javljaju se teži neurološki simptomi. Krvarenja nisu retka pojava, pogotovo ona tačkasta po koži i sluznicama (zbog nedostatka trombocita), kao i iz nosa. Životinja mršavi, teško se kreće, javlja se kašalj i groznica.

Dijagnoza:
  Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijske dijagnoze. 

Lečenje:
  Lečenje je uspešno, ali samo u slučaju da se preduzme na vreme.

Krvni razmaz psa
Erlihija u krvnom uzorku psa


Lajmska  bolest


Infektivna bolest pasa koju prouzrokuje bakterija Borelia burgdorferi i prenosi ujedom obolelog krpelja. Bolest ima dug inkubacioni period. Lajmska bolest može biti akutnog i hroničnog toka.

Simptomi:
  U akutnom toku zapaža se crvenilo oko mesta ujeda, povišena je temperatura tela, javlja se malaksalost, uvećani limfni čvorovi, otok i bolnost zglobova praćena hramanjem.
Ukoliko se životinja ne leči, nastaju komplikacije i hronični tok bolesti koji može biti veoma ozbiljan.

Dijagnoza:
  Dijagnostikovanje se vrši kliničkim pregledom i laboratorijskim pregledom krvi u ranoj fazi infekcije, imunološkim testovima u hroničnoj fazi bolesti koja je najčešće asimptomatska.

Lečenje:
Lečenje se sprovodi antibioticima, uspešno je ukoliko se počne na vreme i traje više nedelja. Što se tiče prevencije postoje vakcine protiv ove bolesti, ali pored toga bitno je da našeg ljubimca zaštitimo od krpelja.

Ukoliko ste primetili na svom psu krpelja  ili bilo kakvu promenu u ponašanju, obavezno se javite svom PANVET veterinaru, koji će ga izvaditi i propisati odgovarajuću terapiju. Više o Lajmskoj bolesti možete pročitati na našem blogu u odvojenom tekstu OVDE.

BUVE


 Buve su beskrilni insekti, veličine 2 do 4 mm,braon boje i spljoštenog tela.
Pretežno parazitiraju na sisarima. Hrane se krvlju domaćina a pri tom lako skaču i prelaze sa životinje na životinju.

 Odrasla buva živi oko godinu dana. Za to vreme ženka buve polaže jajašca u prašini stambenih prosorija, štenara, u pukotinama drveta, u nameštaju, tepisima i vlažnim podlogama.U jednom navratu ženka snese i do 20 jajašca što za životni vek od jedne godine u uslovima dobre ishrane krvlju znači i više stotina jaja. Jaja buve su sitna i lagana pa se lako mogu prenositi i na velike udaljenosti.

  Potpun preobražaj od jaja do odraslog parazita u proseku traje mesec dana. Ubod buve izaziva peckanje i svrab, životinje su uznemirene i intezivno se češu.

Simptomi:
  Proteini iz pljuvačke buve kod preosetljivih životinja dovode do pojave alergijskog dermatitisa. Alergija se manifestuje kao upala kože koju prati crvenilo i pojava krasti na tipičnim lokalitetima kao što su ledja i koren repa.

Lečenje:
  Osnovni princip lečenja je antiparazitski tretmam (prskanjem, kupanjem, zaprašivanjem antiparazitskim sredstvima) svih životinja koje borave u ambijentu kao i samog ambijenta (usisavanjem, nedeljnom primenom insekticida). 

  Potrebno je činiti detaljan plan kako suzbiti buve za svaki slučaj ponaosob. 

Prevencija:
  Sprečavanje nastanjivanja buva na Vašeg ljubimca  je manji problem, a koriste se kvalitetne ogrlice ili “spot-on” preparati.


Pseci paraziti - Panvet Subotica
Najčešći paraziti pasa


ŠUGARAC


  Šugu kod pasa mogu prouzrokovati vrste iz tri roda, i to: Sarcoptes, Otodectes i Notoedres. Retko se danas kod pasa sreće ovo oboljenje, jer vlasnici drže pse u dobrim uslovima, a sreće se mnogo češće kod pasa lutalica. 

SARKOPTES-ŠUGA 

  Uzročik je šugarac Sarcoptes scabiei var. canis. Ovaj šugarac sem kod pasa može da se nađe kod konja i čoveka. Oboljenje se može javiti kod pasa svih starosti. 
  Promene na koži na mestima sa malo dlake, ili bez nje, oko njuške, očiju i ušiju. Zatim se dalje širi na grudi, stomak, pa i po celom telu. Na promenjenim mestima, javljaju se mali crveni čvorići - papule, vezikule pa i pustule. Pas se češe, te se mogu naći ogrebotine od noktiju, odnosno zuba zbog griženja. Kasnije dolaze kraste i dlaka opada. Koža postaje suva i zadebljala. Vremenom se povećavaju zahvaćene površine. 
  Životinja prestaje jesti, mršavi i anemija postaje sve izraženija. U težim slučajevima može doći i do uginuća. Kod mladih pasa dlaka delimično opada, a koža se peruta. Prenosi se direktno (dodirom) i indirektno (preko zaraženih stvari). Prenosi se i na ljude koji su u kontaktu sa zaraženim psom. 

Dijagnoza: 
  Opadanje dlake, stalno češanje i promene na koži ukazuju na mogućnost da je u pitanju šuga. Najsigurnije se može dokazati nalazom larvi, lutki i odraslih parazita u uzetom materijalu skarifikata (uzorak kože) pod mikroskopom. Materijal se uzima sa periferije promenjenih mesta, gde su šugarci najaktivniji i gde ih je najviše. Uzeti materijal se mikroskopsi pregleda, da bi se isključila demodikoza. 

Lečenje: 
  Odvojiti bolesne od zdravih pasa. Zatim, omekšavanje sapunom krasta i kupanjem pasa sa pripravljenim lekovitim rastvorom. Tretira se celo telo. Jedno kupanje nije dovoljno i treba ga ponoviti posle 7-10 dana. Boravišni prostor takođe treba dezinfikovati. Dezinfekciju prostora ponoviti nakon 10-14 dana. Davati psu kvalitetnu i krepku hranu. 

OTODECTES - ŠUGA

  Naziva se još i šuga ušiju.

Lokalizacija: 
  je spoljni ušni kanal, a može da zahvati i deo kože na zadnjoj strani baze uva. Uzročnik je šugarac Otodectes cynotis var. canis. Može se javiti još kod mačaka, lisica i lasica. 


Otodectes - Panvet Subotica
Otodectes
Simptomi:
  pas stalno trese glavom, čese uši odnosno predele oko njih. Paraziti da bi došli do tkivnih sokova, stvaraju lezije (ranice), i izazivaju zapaljive procese i eksudaciju. Zatim dolazi do pojačane sekrecije cerumena (ušni vosak), tamnosmeđe boje. Često se ceo ušni kanal ispuni tim sadržajem, i u njemu se nalazi velik broj parazita. Promene se mogu preneti na srednje i unutrašnje uvo, a u daljem toku moguće je zapaljenje mozga. 

  Životinja mršavi, ima grčeve i želju za begom, ne vidi i konačno nastupa smrt. Ako se preduzme lečenje, oboljenje brzo prestaje. 

Dijagnoza:
  Spoljni ušni kanal se napuni cerumenom i nalazom parazita u sadržaju uzetom iz spoljnog ušnog kanala. 

Lečenje:
  Pre lečenja treba pažljivo odstraniti nagomilani sadržaj iz spoljnog ušnog kanala. Potrebna su dva lečenja u razmaku od 10 do 14 dana. 


Bolesti ušiju kod pasa



NOTOEDRES - ŠUGA

Ovo oboljenje se prvenstveno javlja kod mačaka, ali je moguće i kod pasa. Uzročnik je šugarac Notoedres cati var. cati. Može da parazitira i na čoveku. 

Lokalizacija: 
  prvenstveno na koži glave (lica,uši), zatim na šapama, vratu i na kraju na preostalom delu tela.
Simptomi:
  pojačano perutanje sa delimičnim ispadanjem dlake, a kasnije se stavraju debele sivkaste ispucale naslage. Svrab je manjeg intenziteta. 

Dijagnoza:
  za dijagnozu mora se uzeti u obzir i lokalizacija promenjenih mesta, zatim svrab, češanje i vidljive promene na koži. Međutim sigurna dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom uzetog materijala, kako je to opisano kod sarcoptes šuge. 

LIŠMANIAZA


  Lišmanijaza je parazitarna bolest pasa, glodara, divljih životinja i čoveka (zoonoza), čiji su uzročnici protozoe (praživotinje) iz roda Leishmania

Patogeneza i klinička slika:
  Inkubacija bolesti često varira i može iznositi od nekolika dana do jedne godine, pa je bilo slučajeva da su se nakon letnjih uboda insekata prvi znakovi bolesti pojavili tek u zimskim mesecima.

  Klinička slika pseće lišmanijaze nije uvijek jedinstvena - inficirani psi mogu pokazivati sasvim blage simptome (ili ih čak uopšte ne pokazivati) i suprotno - od početka odavati dojam izrazito bolesne životinje. 

   Prvi znakovi bolesti su tromost, apatičnost, gubitak apetita, mršavljenje i bol u zglobovima.
Kada se bolest razvije, zahvata u prvom redu oči i kožu: upali se rožnjača oka, a po koži se stvaraju upalni čvorići. Čest je i gubitak dlake oko očiju, na vratu i repu. Potkožni limfni čvorovi su uvek uvećani, a ponekad se javljaju i crevni simptomi u obliku proliva, koji najčešće dovedu do uginuća životinja.

Lajšmaniozu najčešće prenose komarci


  Veoma je važno istaći da su uzročnici lišmanijaze u koži bolesnog psa izrazito gusto nakupljeni, tako da se komarci sisanjem veoma lako inficiraju i prenesu bolest na druge životinje i ljude.

  Kod ljudi bolest uglavnom zahvata decu u dobu od jedne do deset godina i poznata je pod nazivom "dum-dum groznica". Prvi su simptomi opšta slabost, gubitak apetita, bledilo, povišena telesna temperatura koja se povremeno spušta sa normalne vrednosti da bi kasnije opet narasla.

   U kasnijoj fazi bolesti dolazi do malokrvnosti, koža je boje voska, slezina i jetra su uvećane i tvrde. Bolesnici izrazito mršave, javljaju se krvarenja po koži i sluznicama, a česte su i probavne smetnje. Zbog pada opšte otpornosti organizma bolest mogu zakomplikovati i druge dodatne specifične i nespecifične infekcije. 

Zoonotski značaj:
  Bolest među životinjama i sa životinja na ljude prenose sitni komarci, pa se, shodno tome, ona češće javlja u toplijim podnebljima. U Evropi najizloženije zemlje ovoj bolesti su oko Sredozemnog mora,

Prevencija i lečenje:
  Obzirom na to da su simptomi često nespecifični, neophodno je da se urade laboratorijske analize. Najveći problem predstavlja činjenica da se bolest ne može potpuno izlečiti, već staviti pod kontrolu lekovima, no i tada se često vraća. Ono što možemo učiniti kako bi sprečili pojavu lišmaniaze kod našeg ljubimca je da pre odlaska u ugrožena područja stavimo ljubimcu zaštitu protiv komaraca (spot-on preparat, ili ogrlica sa repelentnim delovanjem) i ne ostavljamo psa napolju u večernjim satima.

Kožnim parazitskim bolestima pripada i demodikoza, o kojoj više možete pročitati u našem postu OVDE.

Panvet tim