Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.
 |
| Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom |
- jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
- one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
- kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
- kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.
Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!
Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.
 |
| Načini prenosa T. gondii |
Simptomi
Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.
Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.
Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.
Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:
• letargija
• mišićna slabost
• promene i upalni procesi na očima
• drhtavica
• epileptični napadi
• delimična i potpuna paraliza
• visoka temperatura i gušobolja
• gubitak apetita i telesne težine
• neurološki ispadi
• povraćanje
• proliv
• depesija
• žutica i problemi sa jetrom i slezinom
• slaba koordinacija u hodu
• teškoće u disanju, upala pluća
• encefalitis (upala mozga)
Dijagnostika
Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.
Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.
Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.
Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.
Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.
Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.
Lečenje
Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.
Trudnoća i toksoplazmoza
Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.
Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.
 |
| Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.
Preventiva
Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom.
To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.
 |
| Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske |
Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.
Panvet tim
