Kunić kao ljubimac

Nešto o kunićima...

  Kunić (Orcyctolagus Cuniculus) se sve češće pojavljuje kao kućni ljubimac u veterinarskim ambulantama. Iako ih velika većina ljudi poistovećuje sa zečevima, moramo odmah na početku naglasiti da kunić nije klasičan zec (obe roda su pripadnici iste porodice životinja sa brojnim podvrstama) i da postoje značajne razlike u veličini, načinu života i rađanja mladunaca, ponašanju i mogućnosti pripitomljvanja.

Kunić (levo) i zec (desno)

  Zečevi su krupnije, divlje životinje, nije ih moguće pripitomiti, kreću se sami, ili u parovima, radjaju krupnije mladunce koji odmah vide, frkću i skaču i u stanju su da se brane i ugrizu čoveka.
Kunići sa druge strane su mirne životinje, žive u grupama, manjih ušiju i šapa od zeca, mogu se pripitomiti i navići na ljudsko prisustvo, izuzetno vole društvo i pažnju, radjaju slepe mladunce koji su skoro upola manji od prosečnog mladunčeta zeca.

  Svakako držanje kunića kao kućnog ljubimca će biti potpuno drugačije iskustvo u odnosu na "tradicionalne" kućne ljubimce - pse i mačke na koje smo navikli. Kunići nisu predatori i nemaju slične životne navike. To su vrlo osetljive životinje i u brigu o njima treba uneti puno emocija, maženja i posvećenosti. Češće su aktivne noću zato sto vrlo dobro vide u mraku, pa je moguće da će većinu dana provesti u snu. Obavezno je da im obezbedite poneku grančicu za grickanje i seno, da ne bi prešli na grickanje Vašeg nameštaja. Kunići su veoma čiste životinje, čistije i od mačaka. Njihovo krzno nema miris, treba ga redovno blago četkati, i generalno nije ih potrebno kupati, osim lokalno u slučaju da se uprljaju blatom, ili ponekad ako su prljavi posle obavljene nužde - tada to treba učiniti samo tekućom vodom bez sapuna, ili bilo kakvih šampona. Maženje je obavezno, a najviše vole da se maze po glavi, iza ušiju, po obrazima... Rezanje noktiju je potrebno obavljati na svaka 3. meseca, ponekad i češće. Za to su Vam potrebne posebne makazice za kućne ljubimce. Kod sečenja noktiju morate paziti da ne presečete žilu koja se nalazi unutar nokta. Kunića sečenje noktiju ne boli, ali je neprijatno i normalno je da će kunić pokušati tu aktivnost da izbegne.

Kunić na pregledu u Panvet ambulanti - Subotica. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Što se ishrane tiče, seno (sušena trava) čini osnovu ishrane i održava normalnu PH vrednost u probavnom sistemu kunića, pomaže u trošenju zubića Vašeg ljubimca, prevenciji zatvora i proliva, a svaki vlasnik bi trebalo da ima na umu da kunići često jedu, više od 70 puta na dan te da treba obezbediti dovoljnu količinu sena za Vašeg ljubimca.
  Dobro oprano raznovrsno povrće treba svakodnevno davati kunićima posle 4. meseca starosti u količini koja može da stane u polovinu Vaše šake. Sveže i mokro zeleno povrće pomaže crevnom sadržaju da ostane kašast, te da izadje iz creva da kunić ne bi dobio zatvor.
  Što se svežeg voća tiče, ono treba da se smatra poslasticim i daje Vašem ljubimcu tek 1-2x nedeljno, najčešće u obliku nekog šumskog voća, ili kolutova banane.
  Kunić ne može dugo opstati bez vode. Trudite se da mu voda u pojilici uvek bude sveža i da pojilica nikad ne bude prazna. Takođe redovno perite pojilicu da bi voda koju unutra sipate ostala čista.
  Žitarice, testa, hleb, čokolada, gotovi proizvodi iz pet shopova, čips... nisu hrana za kunića i mogu izazvati čitav niz problema sa varenjem, pa čak i trovanja.

  Kunići mogu živeti u stanu. Na nama je da im obezbedimo što bolji, čistiji i ugodniji dom. Kunići mogu, ali i ne moraju imati kavez. Za one koji žele da kunića čuvaju u kavezu, preporučuje se da kunić bude zatvoren samo noću. Kavez treba da bude prostran, da kunić ima gde da se okrene, legne, protegne, igra... U kavezu mora postojati prostran wc, pojilica i posuda za seno (senilica). Kavez mora biti čist! Takođe u kavez možete ubaciti igračke koje vaš kunić voli.

  Kunići, uz malo strpljenja, se mogu lako naučiti gde treba da idu na WC. WC u kavezu, ili van njega treba da ima kvalitetnu podlogu - malu drvenu peletu i iznad WC-a preporučljivo je staviti senilicu. Kunić će ulaziti u WC da bi jeo seno i tako će krenuti sa obavljanjem nužde i mokrenjem. Dno kaveza i WC čistite bar jednom nedeljno, ili češće po potrebi. Za čišćenje se koristi jabukovo, ili alkoholno sirće razblaženo u vodi, nikako deterdženti i agresivne hemikalije. Ako je vaš kunić nekastriran, desiće se da ponekad upiški i u krevet. Sprečite to postavljanjem nepromočive prostirke za bebe.
  Obavezno obezbedite Vaš dom pre nego donesete kunića. Zaštitite kablove jednostavnim postavljanjem kanalića za kablove, ili creva za klima uređaj, sklonite časopise, knjige i sve lako progrizive stvari.

Kunići su male, pitome i nežne životinje

  Ponašanje kunića ume nekad da bude specifično, dovoljno je malo posmatrati šta životinja radi i upoznati njene navike da bi zaključili šta želi da Vam kaže. Ako vam Vaš kunić priđe i počne da Vas njuška to znači da je zainteresovan za Vas. Kunići obično sami dođu da se maze, ali isto tako sami i odu kada im je dosta, ne prisiljavajte ih. Škrgutanje zubima prilikom maženja označava veliko zadovoljstvo, slično kao mačke kada predu. Ako Vas gurne njuškicom, želi Vašu pažnju, ili ste mu se našli na putu i želi da se pomerite. Kruženje oko nogu obično znači seksualnu privlačnost i to će najčešće raditi nekastrirani kunići. Lupanje zadnjom šapom o pod znači da vaš kunić oseća da je u opasnosti. Trljanje brade o stvari je obeležavanje mirisnom žlezdom koja se nalazi na bradi kunića.
  Često ćete videti svog kunića kako poskakuje i jedan deo tela, najčešće glavu, zabacuje u stranu. To je zečji ples (rabbit binky) i znak da je Vaš kunić radostan i oseća se sigurno. Ako se kunić iznenada baci na bok i prestane da se pomera, nije ništa strašno, to znači da mu se spava.

Zečiji ples

  Kunići su i teritorijalne životinje. To znači da oni vole prostor u kojem su i osećaju da su u obavezi da ga brane i obeležavaju. Prostor obeležavaju najčešće trljanjem brade o stvari, mokrenjem (ne važi za kastrirane kuniće). Samim tim kunić neće biti oduševljen kada čistite njegov prostor.
  Inače agresivnost kod kunića je retka pojava, a kada je agresivan - to je obično znak zanemarivanja, neke tegobe, dugog držanja u kavezu, ili lošeg postupanja prema životinji. Za razliku od pasa i mačaka, oni svaku fizičku kaznu tumače kao direktan napad predatora - postaju konstantno uplašeni i beže od vlasnika. Takvo ponašanje je kasnije teško korigovati i zadobiti nazad njegovo poverenje.
  Već smo napomenuli da su to male i osetljive životinje, fizičkim kažnjavanjem možete ozbiljnije povrediti kunića.

  Disciplina i korekcija kunićevog ponašanja lako se sprovodi tako što je dovoljno da glasno dreknete na njega kada vidite da radi nešto što ne bi trebalo. Kunići brzo shvate razlog Vašeg negodovanja i vremenom koriguju svoje ponašanje. Takođe možete posle radnje koja je zabranjena da ga zatvorite u kavez na 10-20 minuta, vremenom će im biti jasno da posle određenih radnji idu u kavez i prestaće to da čine. Takođe dobro je i nagraditi lepo ponašanje, najčešće sa malo voća. Kada kunić shvati da njegova poslušnost ima rezultate, manje su šanse da se ponaša neadekvatno.

Kunići žive oko 10 godina

  Kunići u proseku žive oko 10 godina, za to vreme, ako pravilno postupate prema njemu, imaćete u kuniću divnog prijatelja, veliku mazu i uvek čistog, neagresivnog i uvek interesantnog kućnog ljubimca. Ipak moramo upozoriti da oni nikako NISU dobar pokolon-igračka za decu, osobe koje često i dugo odsustvuju iz doma, kao i agresivne osobe.

Za uvećanje (+) kliknite na sliku. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Značenje biohemijskih parametara i laboratorijskih analiza krvi i urina

   Stalno smo u dilemi da li su biohemijski parametri i laboratorijske analize naših kućnih ljubimaca u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni, ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein (CRP), transaminaze... šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu naših ljubimaca?

    Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati da odgovori na Vaše dileme o laboratorijskim i  biohemijskim parametrima analize krvi i urina.

  Opisi i značenja su uopšteni i često medjusobno uslovljeni, najbolje će ih analizirati Vaš veterinar, uzevši u obzir i druge parametre prilikom pregleda životinje.

   Veterinarska ambulanta PANVET poseduje savremenu laboratoriju gde je moguće utvrditi bitne parametre u dijagnostici određenih bolesti kućnih ljubimaca. Takođe sarađujemo i sa drugim referentnim laboratorijama u cilju što potpunije obrade uzoraka i utvrđivanja tačne dijagnoze određenog patološkog stanja.

Aparat za biohemijsku analizu u Panvet ambulanti

*BIOHEMIJSKI PARAMETRI KRVI

  -ENZIMI , MARKERI I PRODUKTI METABOLIZMA-

  C reaktivni protein (CRP) 

  C reaktivni protein je protein plazme, koji služi kao marker zapaljenja, zbog čega je važan indikator, pored ostalih parametara, kod upale, nekroze tkiva, ili traume… Kod zdravih jedinki CRP je prisutan u vrlo niskim koncentracijama. Najčešće se koristi za potvrdu postojanja akutnih upala, mogućeg infarkta srčanog mišića, ili tromboze, kao i raznih hroničnih bolesnih stanja, kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori.

  Važan je i za razlikovanje virusnih od bakterijskih upala. Ako je CRP srednje povišen, onda su uzrok najčešće bakterije, ako je značajno povišen - jaka bakterijska upala je u pitanju, dok virusne upale većinom ne daju povecan CRP, ili je samo blago povišen u odnosu na granične vrednosti.

  CRP vrednostima se uspešno mogu dijagnostikovati i pratiti sledeća stanja: upala zglobova i mišića, kod ranog otkrića upala zglobnih ovojnica, kao pomoć u dijagnostici simptoma i bolesti digestivnog sistema. CRP se ne uzima kao jedini parameter, već u zavisnosti od korelacije sa drugim laboratorijskim parametrima daje potpuniju sliku nekog stanja.

  Alkalna fosfataza (ALP)

  Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih jedinki uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

  Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hipertireiodizam). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u doba rasta, ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod  trudnoće.

  Gama glutamil transferaza (GGT)

  GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.

Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog trovanjima, dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.

  Aminotransferaze (Transaminaze)

  Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).
  Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju, ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije, ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze, ili raka jetre) i infarkta miokarda.

  Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću,  manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.

  Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).

  Alanin aminotransferaza (ALT)
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis, i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Uzorkovanje krvi papagaja u Panvet ambulanti. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Alfa amilaza

  Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.

  Amilaza je povišena u serumu životinja obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda, a može biti povišena i kod bolesti žučnih puteva (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.

  Kreatin kinaza (CPK)

  CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni mišići, srčani mišić i mozak.
Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva - srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.

  Laktat dehidrogenaza (LDH)

  LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.
Povišene vrednosti ovog enzima javljaju se kod anemije, virusnog hepatitisa, šoka, hipoksija, infarkta miokarda, ciroze jetre, opstruktivne žutice, bubrežnih bolesti, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja crvenih krvnih zrnaca i nekih tumora.

  Bilirubin

  Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva, ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici.

  Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči, ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja, ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

  Fibrinogen

  Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu.
 Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja.
 Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoći, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.

Rezultati analiza dobijaju se za nekoliko minuta. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Urea

  Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. Azotemija, ili uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.

  Povišena koncentracija uree u serumu je kod životinja koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod jedinki kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.
Snižene vrednosti javljaju se kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.

  Kreatinin

  Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.

  Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima, ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti, ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma, kao i toplotni udar.
Smanjene vrednosti se javljaju u graviditetu i kod ženki uopšte, nemaju važan biohemijski značaj.

  Mokraćna kiselina (urati)

  Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

  Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod trovanja, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti... Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima, ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.
Snižena koncentracija nema veći dijagnostički značaj.

Izgled dijagnostičkog dela Panvet veterinarske stanice Subotica

  -Lipidi-

  Visoki rizik učestalosti ateroskleroze krvnih sudova su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.

  Holesterol

  Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega, kao i stresa.

  Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetesu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti. I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i hormonski preparati. Visoke vrednosti predstavljaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje (štitna žlezda), kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena i hormona štitne žlezde.

Trigliceridi

  Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

  Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, trovanja, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. hormonskih preparata, i kod stresa.
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

  -Ukupni proteini-

  Proteini su gradivni materijal tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku, ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd.

  Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, sarkom, hronične upale).

  Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina, ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

  Albumini

  Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.
Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.

  -Glukoza-

  Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.

  Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes, feohromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.

Znaci dijabetesa kod pasa. Kliknuti na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.

  -Oligoelementi- 

  Gvožđe (Fe)

  Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz želudca i creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

  Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posledica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis, teža krvarenja), ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).
Povišene vrednosti javljaju se kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.

  ELEKTROLITI

  Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.

  Kalijum (K)

  Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.

  Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.
  Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraćanja, proliva, ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem, ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).

  Natrijum (Na)

  Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.

  Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv), traume, ili oboljenja centralnog nervnog sistema.
  Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (npr. pneumonija).

  Magnezijum (Mg)

  Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

  Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski, ili u vidu injekcija.
  S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, trovanja i hronične upale jetre.

  Kalcijum (Ca)

  Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%). Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega štitne žlezde), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

  Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona štitne žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije ekstremiteta tj. kod svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.
  Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.

  Fosfor (P)

  Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem štitne žlezde, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.

  Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je i kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D.
  Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod trovanja i kao posledica uzimanja nekih lekova. Smanjen je i kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, oboljenja jetre, poremećaja acido-bazne ravnoteze.

*TUMAČENJE LABORATORIJSKIH ANALIZA KRVI

   Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Krvne grupe kod pasa značajne za transfuziju. Kliknuti na sliku za uvećanje (+)

  Kompletna krvna slika (KKS)

  Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

   -Eritrociti (RBC)-

  Eritrociti, crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije, a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.

  Snižene vrednosti su najčešće znak anemije, ili gubitka krvi usled krvarenja.
Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma (transfuzija npr.), kod policitemija, ali i kod zdravih jedinki.

  Hemoglobin (HGB)

  Hemoglobin  je sastojak crvenih krvnih zrnaca - eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik preko potreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen- dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.

Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija.
Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.

  Hematokrit (HCT)

  Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

  Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka da se smanjuje.
Kod anemije, usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitne žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

  MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.

  Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.

Povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod trovanja.
  MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu.
  MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita.
Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok je
  RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.
  RDW specifično ukazuje na postojanje jedne, ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

   -Leukociti (WBC)-

  Leukociti, bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.

  Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama.
Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih, ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se u početku kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

  Neutrofilni granulociti (NEU)

  Neutrofilni granulociti su najzastupljeniji fagocitni leukociti (bela krvna zrnca koja doslovno "jedu" patogene). Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.

  Monociti (MONO)

  Monociti zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.

  Eozinofilni granulociti (EOS)

  Eozinofilni granulociti učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.

  Limfociti (LYM)

  Limfociti predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne sub-populacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i  B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu.

  Bazofilni granulociti (BASO)

  Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.

   -Trombociti (PLT)-

  Trombociti, ili krvne pločice, su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.

  Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
  Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Sedimentacija eritrocita (crvenih krvnih zrnaca)

  Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da odstoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti (crvena krvna zrnca) će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu, ili bolest, kao što je npr. leukocitoza, ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.

  Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod post-operativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).
  Usporena je kod policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

*LABORATORIJSKA ANALIZA MOKRAĆE - URINA

  Analiza urina je vrlo korisna screening metoda, čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.

Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza. Svaki takav pregled sastoji se od tri dela:
1. Opis fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boja, miris, reakcija i specifična težina.
2. Hemijska analiza. Najčešće hemijske analize su analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite.
3. Pregled mokraćnog sedimenta tj. mikroskopski pregled taloga koji se dobije nakon što se mokraća centrifugira.

Vrste i izgled urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Kliknuti na sliku za uvećanje (+)

  IZGLED URINA

Bistrina - normalno: bistar izgled.
 Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

Boja - normalno: bezbojan do žute boje. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija.
Tamnosmeđi urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice.
Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu, ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

Specifična gustina - referentna vrednost koja varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin.
Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

Proteini - normalno: negativni
Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.

Glukoza
Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi, što se najčešće dešava kod dijabetesa.

Bilirubin
Pozitivan nalaz bilirubina u  mokraći ukazuje na hepatitis, oboljenje i intoksikaciju jetre.

Urobilinogen
Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

Nitriti
Pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu.

Eritrociti - normalno: negativni, ili ih ima jako malo, jedan, ili dva u mikroskopskom vidnom polju
Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega, ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada, ili povrede.

Leukociti 
Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi o postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.

Epitelne ćelije
Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u manjem obimu nema veći dijagnostički značaj.
Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne
Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.

Gljivice - normalno: negativne
Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetesa.

-Kristali i soli u urinu-
Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

Panvet tim

Opširnije...

Mačiji virus imunodeficijencije - FIV

  Virus imunodeficijencije mačaka FIV (feline immunodeficiency virus) je retrovirus iz roda Lentivirusa (tzv. sporih virusa) koji je srodan virusu humane imunodeficijencije (HIV).
Ovim virusom ljudi ne mogu da se zaraze, on pogađa mačke (domaća mačka, lav, puma, leopard) i pokazuje vrlo slične kliničke simptome kao i HIV: zaražena mačka je trajno inficirana virusom,
glavna meta virusa imunodeficijencije mačaka su aktivni T-limfociti - ćelije zadužene za imunitet,
može se preneti na mačiće - posebno ako je ženka akutno zaražena FIV-om (to se najčešće dešava kada je u toku parenja ugrize zaraženi mužjak, ili tokom borbi za teritoriju sa drugom zaraženom mačkom), kao i u toku samog radjanja.

Infekcija nastaje najčešće ugrizom u borbi mačaka

  Specifičnosti FIV-a su u tome da se najčešće prenosi ugrizom, kroz otvorene rane, u kontaktu sa krvi, a sam seksualni put prenosa je moguć, ali redak.
Virus ne može dugo da opstane u spoljnoj sredini i lako se uništava dezinfekcionim sredstvima i sapunom...

  Ugrožene grupe životinja su nekastrirani mužjaci, starije jedinke, mačke koje nisu socijalizovane - sklone borbi i agresivnom ponašanju, mačke bez stalnog domaćinstva, skloništa, ili uzgajivačnice, kao i mačke koje su sklone lutanju (takve mačke treba držati u karantinu bar 3 meseca, ako je to izvodljivo)...

Agresivne, stare i asocijalne jedinke kao i nekastrirani mužjaci su ugrožena grupa

  Dijagnoza se sprovodi rutinskim testom koji otkriva antitela prepoznavanjem strukture belančevina virusa.
Mačići od mačke koja je inficirana FIV-om mogu biti seropozitivni, što je posledica pasivno stečenih antitela od majke. U takvim slučajevima, mačiće je najbolje ponovo testirati u uzrastu od 6 meseci, a ako su i tada seropozitivni - smatraju se inficiranim.

  Klinička slika bolesti: Inficirane mačke po pravilu uglavnom budu bez vidljivih kliničkih simptoma tokom dužeg vremenskog razdoblja pre nego se razviju problemi povezani s imunodeficijencijom.
  U početku bolesti opažaju se blagi do umereni klinički znaci, poput gubitka apetita, depresije i povišene temperature koji se brzo povuku; nasuprot tome, simptomi poput oticanja limfnih čvorova, proliva i neuroloških smetnji mogu perzistirati mesecima.

  Mogu proći godine (4-6 godina) do ispoljavanja prvih ozbiljnijih simptoma vezanih uglavnom za sekundarne hronične infekcije organa i tkiva. U tom periodu imunitet posustaje polako u borbi sa patogenima.
  Prvi znaci problema se javljaju najčešće u obliku hronične upale desni, hronične upale oka, otečenih limfnih čvorova, upale bubrega, parazitoza, demodikoza, gljivične infekcije, pojave tumora, ili gubitka telesne težine mačke, što vrlo često navodi vlasnike da dovedu mačku kod veterinara. Tada se i otkriva najčešće šta je primarni uzrok ovakvim stanjima, ako vašu macu niste dovodili ranije na testiranje FIV-a.

Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Kako se nastavlja pad broja limfocita u krvi uzrokovanih FIV-om, tako jedinka ulazi u krajnji stadijum bolesti - funkcionalnu imunodeficijenciju AIDS i uginjava, najčešće od neke respiratorne infekcije.
  Ovi krajnji stadijumi se kod nekih jedinki nikada u potpunosti ne razviju i one mogu živeti dugo kao i druge, nezaražene mačke. Zbog toga zaraženje primerke treba izolovati, sterilisati i čuvati od respiratornih infekcija, kao i od susednih mačaka da bi se šansa za sukob i dalji prenos bolesti što više smanjila. Zaraza FIV-om nije opravdanje za eutanaziju mačke.

  Preventiva i lečenje: Najbolja preventiva je redovna kontrola mačke i testiranje od najranijeg uzrasta kod veterinara (bar na svakih 6 meseci), gde se na vreme može dijagnostifikovati i lečiti simptomatologija bolesti ukoliko ona postoji.
Sama terapija se uglavnom svodi na pravilan tretman sekundarnih infekcija uzrokovanih padom imuniteta, koja je često agresivnija i dugotrajnija nago kod terapije zdravih mačaka, kao i korekcija ishrane, korekcija navika i eventualna suplementacija.Inficiranoj životinji ne smete
Vakcine za FIV postoje u SAD, ali njihova upotreba ne garantuje i zaštitu mačke, postoje brojne kontroverze oko primene vakcine, kao i mnoštvo sojeva virusa koji nisu pokriveni ovom vakcinom. U Evropi se ove vakcine ne primenjuju.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti ušiju kod životinja

Bolesti ušiju kod životinja

  Jedan od najčešćih  problema zbog kojih se vlasnici pasa javljaju kod veterinara jesu problemi sa ušima. O gubitku sluha - gluvoći kod ljubimaca možete više pročitati u zasebnom tekstu.

  Prvi znaci koje se primete jesu: češanje uha, trešenje glave, ili žuljanje glave (uha) po podu.

Pregled uha psa

  Uzroci upale uha (otitis) mogu biti :

    - ALERGIJE (atopije, preosetljivost na hranu)

    - STRANO TELO (trava tzv. popino prase )

    - PARAZITI (ušna šuga)

    - INFEKCIJE (bakterijske, gljivične...)

    - ANATOMSKE NEPRAVILNOSTI (velika količina dlake u ušnom kanalu, sužen ušni kanal, teške obešene uši, itd)

  Zbog česte pojave recidiva potrebno je izvršiti temeljno lečenje , a da bi rezultat lečenja bio dobar prvenstveno treba uspostaviti  dobru dijagnozu.

  Otitisu (upali uha) su skloni svi psi, bez obzira na starosnu kategoriju, zato je preporuka vlasnicima da obrate pažnju na ponašanje svojih ljubimaca i ako primete bilo kakve promene (neprijatan miris uha, nečistoće na ušnoj školjci, vlažne uši, trljanje glave, nagnuta glava itd.) da se obrate svom veterinaru, jer lečenja uha mogu trajati vrlo dugo da bi se postigao dobar rezultat.

Rase pasa sa velikim spuštenim ušima imaju veće predispozicije da obole od upale uha

  Psi koji su alergični na hranu, ili na alergene iz okoline vrlo često imaju probleme sa ušima, a ponekad je to i jedini simptom alergije. S obzirom da se kod alergija menjaju uslovi sredine u slušnom kanalu, vrlo često  kao posledicu imamo sekundarne infekcije bakterijama i gljivicama. To znači da nije dovoljno lečiti samu infekciju već je vrlo bitno rešiti i primarni uzrok.

  U letnjem periodu i početkom jeseni vrlo često se javljaju vlasnici sa psima kod kojih se iznenada javlja bolnost na dodir baze ušne školjke i vrlo intenzivno trešenje galave. Uzrok tome jeste strano telo tzv. popino prase . Važno je što pre obratiti se veterinaru, jer je u pitanju trava u obliku klasa koja se samo specijalnim instrumentom može izvaditi, a pas pritom mora da se sedira.

Trava popino prase - čest uzrok nedaća ljubimaca sa ušima

  Od ušnih parazita sve češće se javljaju upale uzrokovane ušnim šugarcima - grinjama. Glavni simptom kod ovakve upale je mrvičast crni talog u ušnom kanalu i javlja se izrazit svrab ušiju. Mikroskopskim pregledom ušnog taloga mogu se pronaći ušni šugarci - Otodectes cynotis.

Ušni paraziti

  Zdravo uho ima dobar odbrambeni mehanizam prema bakterijama i gljivicama, ali ako dođe do promena sluznice i normalne flore uha usled prekomerne vlage i alergija, bakterije i gljivice će početi da se preterano razmnožavaju.

Video prikaz dijagnostike ušnog šugarca kod mačke sa sekundarnom bakterijskom infekcijom. Kliknite dva puta za puštanje snimka. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Vrlo je važno naglasiti da su ove infekcije obično sekundarne i samo njihovo lečenje obično neće dovesti do trajnog rešenja problema - bitno je pronaći primaran uzrok upale uha (strano telo, anatomski, ili alergijski uzročnik). 

  Pojavom učestalih sekundarnih upala nastaju hronične upale i dolazi do trajne promene zida ušnog kanala tj. zadebljanja zida, pri čemu nastaje suženje ušnog kanala. Samim tim dolazi do otežanog pražnjenja upalnog sekreta, pa ušni kanal postaje vlažan i topao  što pogoduje nastanku sekundarne infekcije. 

Otitis - upala uha

  Ako se ove infekcije ne leče blagovremeno, ili adekvatno, može da dođe do upale srednjeg uha - otitis media. Ukoliko primetite bilo kakve simptome koji ukazuju na nekakav problem sa ušnim kanalom, nemojte ništa kapati u ušni kanal na svoju ruku pre odlaska veterinaru, jer se neće dobiti prava slika bolesti.

Uzimanje uzorka ušnog sekreta na analizu

  Prvi korak  u dijagnostici i lečenju infekcije je uzimanje brisa sluznice ušnog kanala koji se posmatra pod mikorskopom, gde se utvrđuje prisustvo gljivica i bakterija.

  Ako su prisutne bakterije štapićastog izgleda - bris se šalje u laboratoriju da bi se izvršila identifikacija bakterija i određivanje najefikasnijeg antibiotika. 

  Nakon uzimanja uzorka ušni kanal treba dobro očistiti od upalnog sekreta da bi lek koji se lokalno koristi imao što bolji efekat. Vrlo je bitno  da se pored sistemske terapije koristi i  lokalna terapija, jer samo na taj način može doći do brzog i trajnog izlečenja životinje.   

Panvet tim

Opširnije...

Promene na očima kod pasa

 
   Oko, kao kompleksan organ jednog od najvažnijih čula psa - čula vida, ima veliku ulogu u primanju spoljnih informacija, snalaženju u prostoru i traganju za hranom.

   Najznačajnije promene na oku su posledica genetskih predispozicija za određene bolesti, zatim virusnih i bakterijskih infekcija - konjuktivitis, zatim alergije, starosti (katarakta), dijabetesa i povreda izazvanih borbom, igrom, ili stranim telom kao što je na primer seme biljke Popino prase. Više o nekim od ovih problema možete pročitati u našim zasebnim tekstovima na ovom blogu.

Povreda oka

   Oko je veoma osetljiv organ i lako se može desiti da ga Vaš ljubimac u toku igre, trčanja, češanja, ili kontakta sa drugim psom povredi. Lezija (ranica) na oku može nastati i kao posledica virusne i bakterijske infekcije, ili prisustva stranog tela. Ovakvo stanje je izuzetno bolno, neprijatno za životinju i izaziva suzenje, treptanje i osetljivost na svetlost. Posledice mogu biti trajno narušavanje kvaliteta života, hroničan bol i upala, kao i slepilo ukoliko vlasnik ne odreaguje na vreme, tako što će ljubimca što pre odneti veterinaru i primenjivati adekvatnu terapiju koja mu je data.

Dijagnostika povreda oka radi se tako što se u oko ukapa fluorescentno obojeni rastvor, koji se potom osvetljava svetlom određene talasne dužine iz oftalmoskopa. Ukoliko se javlja kolekcija obojenog rastvora na jednom mestu, došlo je do povrede oka i formiranja lezije. 

Dijagnostika povrede oka pomoću fluorescentnog rasvora i oftalmoskopa. Po poziciji kolekcije obojenog rastvora vidimo gde se nalazi povreda oka. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Terapija je simptomatska: sprečavanje psa da šapama dira oko, ukapavanje antibiotskih kapi, veštačkih suza, rastvora natrijum-hijaluronata za bržu regeneraciju, kao i aplikovanje kapi za oči  protiv bolova i zapaljenja. Ukoliko je potrebno, može se uz ovu lokalnu terapiju uvesti i oralna terapija antibioticima i lekovima protiv bolova.

Dislokacija oka iz svog ležišta

   Kod brahiocefaličnih pasmina - pasa kratke njuške i plitkih očnih jabučica (pekinezer, buldog, mops, boston terijer...), moguća je dislokacija oka iz svog ležišta usled povrede, ili udarca. Ovakva stanja se smatraju hitnim u veterini i potrebno je zašiti ivice očnih kapaka kako bi oko ostalo na svom mestu i izbegle dalje komplikacije.

Bostonski terijer posle hitne intervencije vraćanja oka u ležište nakon povrede. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

Urođene promene na očima

  Od promena na očima koje se rešavaju hirurškim putem najčešće su : 

• entropium                                                                                                                         
• ektropium                                                                                                                       
• cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko

Entropium

  Entropijum je genetska promena položaja očnih kapaka, odnosno uvrtanje kapka/dela kapka prema unutra.  Najčešće je u pitanju samo deo kapka gde je formiran nabor - koji pored genetske predispozicije dosta često može da se javi i kao posledica čestih konjuktivitisa.

Entropijum - uvrtanje kapka ka unutra

   Zbog uvrtanja kapaka, trepavice i dlačice na kapku vrše iritaciju oka, pa životinja ima osećaj stranog tela u oku, usled čega su pojačani znaci upale. Posledično dolazi do bakterijske infekcije, pa tako iscedak iz oka može postati gnojan i dolazi do svaranja krmelja posebno posle spavanja.

   Simptomi entropijuma su crvenilo, bol, suzenje i reakcija na svetlost, a zbog konstantne iritacije rožnjače mogu nastati i oštećenja oka koja mogu biti veoma ozbiljna. U nekim slučajevima iritacija može biti tolika da u roku od samo par dana nastane zamućenje rožnjače i gde može da dođe do nastanka čira na oku.

   U terapiji entropiuma hirurški tretman je neizbežan. Postoji veliki broj hirurških tehnika koje su opisane za korekciju entropiuma, no izbor tehnike zavisi od slučaja tj. dela kapka koji je uvrnut.

   Rase pasa kod kojih se najčešće pojavljuje entropijum su: šarpej, chow chow, mops, bernardinac, buldog i mešanci ovih rasa.

Mops je rasa psa sklona entropijumu kapka

   Pri operativnom zahvatu treba voditi računa da isečeni nabor ne bude isuviše veliki, jer ukoliko je odstranjeni nabor veći, po zarastanju rane može doći do izvrtanja kapka - ektropiuma.

Ektropium

  Ektropijum je takođe nepravilan položaj kapka, koji je najčešće urođena mana i češće se javlja na oba oka. 

  Kod ektropiuma kapci su izvrnuti ka spolja, a samo oko više je izloženo spoljnim uticajima i sušenju. Zbog stalne iritacije i jakih upala vremenom može da nastane oštećenje vida.

  Da bi se sprečile stalne iritacije potrebno je izvršiti hiruršku intervenciju, i primeniti simptomatsku terapiju korišćenjem kapi veštačkih suza, ispiranjem fiziološkim rastvorom, antibiotsku i terapiju bola ukoliko je to potrebno.

Ektropijum - izvrtanje kapka ka spolja

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko/cherry eye

  Cista trećeg očnog kapka nastaje zbog povećenja i upale žlezde koja se nalazi u trećem očnom kapku. Osnovna funkcija ove žlezde je produkcija suza. Različiti su uzroci nastanka ovog problema, kao što su spoljašnji uticaji (prašina, polen itd.), kalcifikacija, ili genetska predispozicija. 

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko

  Žlezda se povećava i izlazi ispod treceg očnog kapka kao “trešnjica”. Ovu pojavu najčešće ćemo videti kod brahiocefaličnih pasa - pasa kratke njuške.

  Nastali problem se ne može lečiti kapima za oči! Važno je da se, kada se cista pojavi, što pre obratite veterinaru koji će hirurškim putem “uvrnuti“ cistu,tj. vratiti žlezdu u fiziološki položaj i njenim fiksiranjem definitivno rešiti problem.

  Ukoliko se odlaže rešavanje problema, zbog iritacije oka mogu da se jave uporne sekundarne infekcije kao i oštećenja na samoj cisti, pa se takve ciste moraju hitno odstraniti - što je poslednja solucija i značajno komplikuje tok izlečenja uz bol i otoke. 

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko, posle hiruške intervencije

  Jedna od post-operativnih komplikacija je mogućnost pojave tzv. suvog oka. Kod ovakvih slučajeva trajno se moraju koristiti preparati koji će nadoknaditi proizvodnju suza tzv. veštačke suze, koje ukapavate svom ljubimcu. 

  Da do ovakvih slučajeva i dodatnih komplikacija ne bi došlo, naša preporuka je da, ukoliko primetite bilo kakve promene na očima svog ljubimca, obavezno se obratite svom Panvet veterinaru.

Više o bolesti oka - katarakti kod pasa i mačaka možete pročitati OVDE.

Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...