01. 05. 2018.

Toksoplazmoza - mačkitis kod pasa i mačaka

Toksoplazmoza kod ljubimaca, Panvet Subotica

  Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.

Toxoplasma gondii pod mikroskopom Panvet
Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom
  Za početak, treba napomenuti da toksoplazmoza u svom akutnom i najtežem obliku uglavnom pogađa: 
  - jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
  - one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
  - kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
  - kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.

Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!

  Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

Načini prenosa Toksoplazmoze, Panvet Subotica
Načini prenosa T. gondii 
  Psi se obično zaraze kopanjem po zemlji i kontaktom sa mačijim fecesom, dok se ljudi najčešće zaraze jedenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i neopranog voća i povrća, posebno onog koje raste na zemlji, ili ređe u kontaktu sa mačijim fecesom prilikom čišćenja za svojim ljubimcima. Čak i ako nemate kontakta sa mačkama i ljubimcima uopšte, moramo napomenuti da je ovo parazitsko oboljenje prvenstveno posledica loših higijenskih navika, a ne prisustva/odsustva samih ljubimaca, pogotovo mačaka!

Simptomi


  Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.

  Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.

  Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.

Mačke su primarni domaćini toksoplazme

  Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:

   •  letargija
   •  mišićna slabost
   •  promene i upalni procesi na očima
   •  drhtavica
   •  epileptični napadi
   •  delimična i potpuna paraliza
   •  visoka temperatura i gušobolja
   •  gubitak apetita i telesne težine
   •  neurološki ispadi
   •  povraćanje
   •  proliv
   •  depesija
   •  žutica i problemi sa jetrom i slezinom
   •  slaba koordinacija u hodu
   •  teškoće u disanju, upala pluća
   •  encefalitis (upala mozga)


Dijagnostika


  Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.

  Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.


  Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.

  Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.



  Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.

  Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.

Lečenje


  Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
  Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.

Trudnoća i toksoplazmoza


  Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.

  Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.

Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Ipak, u većini slučajeva za vreme trudnoće i posle porođaja nije neophodno da se mačka, posebno ona koja je testirana udalji iz doma kao što se to ranije savetovalo. Tek rođeni mačići nose veću opasnost od toksoplazmoze za nezaštićenu trudnicu od same mačke.
  Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.

Preventiva


  Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom. 
  To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.

Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske
  Nema potrebe da ljubite svoju voljenu macu, jer se pri akutnoj infekciji mačke toksoplazma nalazi i u njenoj pljuvački i sekretu iz nosa. Kod kućnih mačaka sprečiti pojavu lova na glodare i hraniti je isključivo hranom koja je posebno spravljena, ili komercijalnom - ispitanom na parazite.

  Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

Zatvor kod pasa i mačaka - konstipacija i opstipacija

Zatvor kod pasa i mačaka, konstipacija i opstipacija, opstrukcija creva

   Zatvor je jedan od čestih problema digestivnog trakta naših ljubimaca, koji, ukoliko je hroničan i ne leči se pravilno može dovesti do čitavog niza poremećaja, nekad i vrlo ozbiljnih.

   Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

Panvet infografika - izgled stolice kod pasa
Izgled stolice ljubimca može nam dosta reći o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju. Panvet infografika, kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
   Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

   Takođe, potrebno je odmah na početku razgraničiti i dva latinska termina koje često vlasnici mešaju, ili pogrešno tumače - konstipacija i opstipacija.

Konstipacija je relativno čest problem koji uglavnom lako prolazi uz male promene životnih navika.
Ispoljava se u dva oblika:
   1) Vaš ljubimac vrši nuždu ređe nego obično, duže od nekoliko dana, ili
   2) je njegova stolica izuzetno tvrda, a pražnjenje bolno.

Sa druge strane, opstipacija je potpun prestanak pražnjenja debelog creva, pa je samim tim je daleko ozbiljnije i opasnije stanje od konstipacije.

Pasaža creva dijagnostika u Panvet veterinarskoj stanici
Pasaža creva - efikasna dijagnostička metoda kojom se pomoću barijumske smeše može videti prolaz stomačnog sadržaja kroz digestivni trakt životinje. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)


Uzrok


   Uzroci zatvora kod pasa i mačaka mogu biti raznovrsni, ipak bitno su drugačiji od onih koji uzrokuju dijareju tj. proliv.

Prvenstveno su posledica:

    •  stresa i starosti
    •  neadekvatne i suve hrane siromašne vlaknima
    •  restriktivne dijete
    •  povrede kičme i diskushernije
    •  progutanog stranog tela koje blokira put hrani, ili ishrana kostima
    •  stenoze (suženja), i vezivanja creva- ileus
    •  posledica nedovoljne produkcije digestivnih sokova i enzima
    •  dejstva nekih lekova (diuretici, opoidni lekovi i antidepresivi)
    •  onkoloških oboljenja koja rastom remete pražnjenje
    •  dehidracije, nedovoljnog uzimanja tečnosti, otkaza bubrega
    •  hipotireoze - bolesti štitne žlezde
    •  trudnoće
    •  neuroloških problema
    •  upala i onkološki procesi na analnim žlezdama
    •  frakture karličnih kostiju
    •  gojaznosti
    •  "lenjih" creva, urođeni megakolon kod mačaka
    •  uvećanja prostate kod nekastriranih mužjaka
    •  niskog kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u krvi
    •  hernije (kila, bruh)
    •  iritabilnog kolona itd.

Simptomi


  Simptomi zatvora (opstrukcije creva) najčešće su: nedostatak apetita, dehidracija, povraćanje svarenog sadržaja pomešanog sa želudačnim sokovima i žuči, gubljenje telesne težine, letargija, bolan i otečen abdomen, gasovi, nadutost, grčevi, nagon na pražnjenje bez uspeha, urinarna ostrukcija i infekcija, oticanje oko anusa. Stolica je izuzetno tvrda, često u obliku sitnih loptica, ili je izbačena mala količina sluzave stolice, pražnjenje creva traje duže nego obično i vrlo je bolno, često pomešano sa primesama sveže krvi.
Posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su megakolon - posebno kod mačaka, pankreatitis (upala pankreasa), vezivanje creva (ileus), pritisak na ostale trbušne organe i velike krvne sudove, sepsa, kao i teška dehidracija.

Opstrukcija creva psa Panvet veterinarska stanica
Ukoliko primetite da se Vaš ljubimac muči prilikom izbacivanja stolice duže od nekoliko dana, odvedite ga veterinaru.
   Po prijemu životinje i saznavanju potrebnih informacija od vlasnika veterinar će uraditi opšti pregled, laboratorijske analize krvi, urina, stolice (feces), ultrazvuk abdomena, rendgenski snimak sa, ili bez oralnog datog kontrastnog sredstva radi utvrđivanja mogućeg stranog tela, prepreke, ili onkološke promene koja blokira prolaz stolice u crevima. Endoskopska dijagnostika poput kolonoskopije može utvrditi tačno stanje sluznice creva, vrstu, uzrok i mesto zatvora u crevima.

Terapija i ishrana


  Uz ostalu simptomatsku terapiju njegovih uzroka - terapija samog zatvora creva se prvenstveno zasniva na rehidrataciji ljubimca putem intravenske infuzije kako bi se sprečilo gubljenje tečnosti i minerala iz nje (elektrolita), kao i otklanjanju opstrukcije creva. Moguće je i intravensko davanje hranljivih materija poput glukoze i aminokiselina ukoliko životinja duži vremenski period nema apetit. Enzimi pankreasa takođe mogu biti prepisani od strane veterinara ukoliko je to potrebno.

Strano telo je vrlo čest uzrok zatvora kod ljubimca
Progutano strano telo je veoma čest uzrok opstrukcije creva i opstipacije kod pasa
  Kod blažih slučajeva, dodavanje male količine jestivog ulja u hranu psa može rešiti problem - uglavnom se dozira 1 kašičica ulja na 5-7kg telesne težine psa. Takođe moguće je dati prokinetik, lek metoklopramid koji stimuliše pokretljivost creva. U ponudi su i razni laksativi - lekovi koji omekšavaju stolicu. Laktuloza pored omekšavanja stolice utiče i na snižavanje koncentracije amonijaka u krvi, što je veoma bitno kod ljubimaca sa lošom funkcijom jetre.
  U većini slučajeva, uz adekvatnu ishranu ova terapija daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Kod nadutosti i prisustva gasova može se dati lek simetikon koji olakšava simptome. Nadutost je posebno izražena kod brahiocefaličnih rasa (psi sa vrlo kratkom njuškom) koji se, dok jedu, "nagutaju" veće količine vazduha.

  Kod težih stanja, u anesteziji, potrebno je manuelno, ili endoskopski, uz ispiranje debelog creva (enema) izvaditi komprimovani fekalni sadržaj koji ih je blokirao. Treba napomenuti da gotove tečnosti za ispiranje debelog creva (klistiranje) koje se mogu kupiti u apotekama i koje se koriste za ljude nisu nikako dobre i za mačke.

Hirurgija hernije - kile , Panvet veterinarska stanica Subotica
Hernija - bruh, kila, može biti često uzrok konstipacije, ovaj problem se rešava isključivo hirurškim putem. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
  U teškim slučajevima, kada nijedna od gore spomenutih procedura nije dala rezultate, nekad je potrebna i hirurška intervencija, posebno kod zaglavljenog većeg stranog tela, ili pojedenih kostiju u lumenu creva, kod prisustva hernije (kila, bruh) i kod vezanih creva - ileus, gde lako može doći do propadanja dela crevnog tkiva koje mora biti hirurški uklonjeno, da ne bi došlo do pojave septičnih stanja.

Hirurgija, Panvet Subotica
Hirurško vađenje stranog tela iz abdomena psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Po rešavanju problema, vlasnik treba da radi na korekciji ishrane i životnih navika psa/mačke koja se sastoji od povećanja fizičke aktivnosti; češćeg nuđenja ljubimca svežom vodom i vlažnijom hranom sa više vlakana; suplementacijom neophodnih minerala - prvenstveno kalcijuma i fosfora; redovna vakcinacija i sl. Pse i mačke nikako ne treba hraniti kostima koje su jedan od najčešćih uzroka opstrukcije creva i zatvora, više o tome u našem tekstu OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

01. 04. 2018.

Proliv kod pasa i mačaka

Proliv dijareja kod pasa i mačaka Panvet Subotica

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja


  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Proliv kod psa
Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori
  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)


  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok


  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled


  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)
  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke Panvet
Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)


Terapija


  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup
  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana


  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Proliv dijareja kod pasa Panvet
Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice
  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Higijenske procedure kod ljubimaca sa dijarejom
Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom
  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Panvet veterinarska ambulanta Subotica

Zašto pas jede travu

Zasto pas jede travu Panvet

  Sigurno ste primetili Vašeg psa kako jede travu i zapitali se zašto to čini.
Postoji nekoliko teorija i objašnjenja ovog čina - ono koje je najrasprostranjenije je da je u pitanju neki stomačni problem koji muči Vašeg ljubimca. Ovo jeste donekle istina, ali nije uvek potpuno tačno, jer postoje i drugi razlozi, a koji ne upućuju nužno na neki zdravstveni problem.

Pas jede travu Panvet
Postoje brojni razlozi zašto pas jede travu

Da li je normalno to što pas jede travu?


  Psi jesu mesojedi, a fakultativnom promenom ishrane kroz istoriju (uglavnom kroz konzumaciju termički obrađenih ljudskih obroka, kostiju i ostataka hrane) donekle su se prilagodili životu sa nama. Nerealno je očekivati da je Vaš pas postao vegetarijanac, niti to ikada može biti prvenstveno zbog svog kratkog digestivnog trakta, sastava i zastupljenosti enzima u njemu, kao i oblika i raspoređenosti zuba.

   Ipak, divlji srodnici pasa u prirodi ponekad jedu travu, kao i sitne biljojede u čijim stomacima sugurno ona postoji. Iz toga proizilazi da mala količina trave ne može naškoditi psu, posebno u situacijama ako je pas ne jede često, ukoliko je samo žvaće i ispljune, i nije praćena drugim stomačnim problemima npr. hroničnim povraćanjem, ili prolivom. Treba napomenuti da nekim psima prija ukus i miris trave, njima vođeni - zdravi psi će je ponekad konzumirati i to je u redu. Više o pravilnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Sada kada smo zaključili da je ovo raširena i "normalna" pojava u velikom broju slučajeva, potrebno je sagledati širu sliku, posmatrati psa i njegovo ponašanje, i u odnosu na druge pokazatelje, simptome, ili reakcije zaključiti da li je postoji potencijalni zdravstveni rizik. Ovo su nejčešći razlozi zašto pas jede travu.

Psu je dosadno


  Manjak fizičke aktivnosti, znatiželja i Vaše dugo odsustvovanje zbog posla psu daje mogućnost da se igra Vašim sobnim, ili baštenskim biljkama, što nikako nije dobro zbog velike mogućnosti da se njima otruje - o tome više u našem tekstu OVDE.

Pas jede travu iz dosade Panvet
Pas vrlo često može jesti travu iz dosade i igre
  Ovakvo ponašanje najlakše se koriguje povećanjem fizičke aktivnosti, dobrom dresurom, poklanjanjem više Vaše pažnje i igrom, kao i kupovinom igračke, lopte, ili žvakalice koji će na pravi način okupirati pažnju psa i podstaći njegovu aktivnost do doba dana kada možete više da mu se posvetite.

Manjak određenog sastojka u ishrani


  Ovo može biti jedan od glavnih uzroka zašto pas često jede travu. Posebno se uočava kod pasa koji se drže u zatvorenom prostoru i ukoliko se pas dugo vremena hrani jednoličnom, ili neadekvatnom hranom. Na ovaj način tokom šetnje Vaš ljubimac možda pokušava (u urbanim sredinama uglavnom bezuspešno) da nadoknadi određene minerale, vitamine i posebno - vlakna u ishrani. Ovakva hipoteza posebno može biti tačna ukoliko pas duže vreme ima tvrdu stolicu, ili je dehidrirao.

Trave i pas Panvet

  Rešenje je da u konsultaciji sa veterinarom pređete na kvalitetniju hranu, kombinujete postojeću komercijalnu hranu sa domaćim posebno spremljenim raznovrsnim obrokom za ljubimca, uvedete suplementaciju vitamina i minerala, i pojačate vlakna u ishrani. Danas postoji više komleksnih hrana za pse koje su bogate vlaknima i koje daju odlične rezultate. Već posle nekoliko dana upotrebe hrane bogate vlaknima, pas prestaje da jede travu ukoliko je ovo bio glavni razlog zašto je trava konzumirana.

Stomačni problemi


  Naučnim istraživanjima je utvrđeno da se stomačni problemi poput mučnine, grčeva, želudačnih i problema sa stolicom pojavljuju kao uzrok jedenja trave kod manjeg broja pasa nego što se to ranije mislilo. Na stomačne simptome kožete pomisliti ukoliko primetite da je pas odjednom počeo jesti travu, a to ranije nije činio, ili ukoliko postoje ostali simptomi poput manjka apetita, letargije, razdraženosti, proliva, grčeva, nadimanja, gasova i povraćanja

  Često se desi da pas oseti da je pojeo neprimerenu hranu i namerno traži da izađe napolje, a zatim mahnito jede velike količine trave i biljaka na koje naiđe ne obazirući se na Vaše komande. U ovom slučaju trava može pomoći psu da lakše povrati.

Trava i pas Panvet

  Takođe, trava može stimulisati pokretanje creva kod zatvora, izazvati proliv, promeniti sastav i sadržaj crevne flore, redukovati broj crevnih parazita i pozitivno uticati na celokupno varenje. Ukoliko primetite da je stolica Vašeg psa postala zelenkasta, velika je verovatnoća da jede veće količine trave kako bi umirio stomačne probleme i nadoknadio manjak neke hranljive materije u organizmu. Svakako, ukoliko primetite znake stomačnih problema potrebno je da se blagovremeno javite veterinaru kako bi na vreme bio dijagnostikovan i lečen primarni problem organa za varenje - jedenje trave će prestati samo po sebi po uklanjanju uzroka.

Pika sindrom kod psa (pika poremećaj)


  Pika je ukratko česta kompulzivna potreba jedenja nejestivog. Dolazi iz latinskog jezika, gde "pika" znači svraka - ptica poznata po tome što ima ogroman apetit i neselektivno jede. Na meniju ovakvih pasa često se može naći pesak, glina, kreda, pa sve do metalnih i oštrih predmeta. Ovakvo ponašanje se često može videti kod štenaca u toku igre i vremenom prestaje, ali ukoliko je u pitanju odrasla jedinka, bizaran apetit i raniji slučajevi konzumacije stvari koje nisu za jelo mogu biti znak određenog poremećaja ponašanja psa koji treba podrobnije ispitati odlaskom veterinaru da bi se utvrdio eventualni uzrok, proverilo opšte zdravstveno stanje, korigovala ishrana i osmislila strategija lečenja.

Pas jede travu Panvet
Pika sindrom je poremećaj u ponašanju koji se leči
  Za početak, potrebno je da sklonite van domašaja svaki opasan objekat, predmet, ili materijal u svom domu i dvorištu, koji bi ljubimac mogao da pojede.

Da li treba sprečiti psa da jede travu?


  Generalno, savet stručnjaka je da ne treba sprečavati psa da jede travu. Većina veterinara smatra da je to deo procesa igre i samo-lečenja biljkama kod pasa. Ipak ne treba zaboraviti da naši ljubimci nekada nisu ni izbirljivi, a ni umereni, i da zbog toga mogu imati zdravstvene probleme.

Pas u travi Panvet

  Ono što možete učiniti je okupiranje i skretanje pažnje drugim aktivnostima, korekcija ishrane i upotreba vlakana, redovno čišćenje od parazita, davanje suplemenata i redovne kontrole kod veterinara.

  Takođe, uklonite iz svog doma svo potencijalno otrovno baštensko i kućno bilje, izbegavajte travnate površine tretirane đubrivima, pesticidima i herbicidima, pratite ponašanje Vašeg ljubimca dok se igra na otvorenom i informišite se o izgledu biljaka koje mogu biti toksične za psa u prirodi kako bi na vreme odreagovali ako dođe u kontakt sa njima.

Panvet veterinarska ambulanta Subotica

Panvet tim

03. 03. 2018.

Povraćanje kod pasa i mačaka

Povraćanje kod pasa i mačaka - Panvet Subotica

  Obzirom da je povraćanje kod kućnih ljubimaca relativno česta pojava i prateći simptom velikog broja stanja, od akutnih i lakih, do hroničnih i teških - vlasnici treba da budu dobro informisani, prate stanje i ukoliko je ono ozbiljno, vode ljubimca veterinaru bez odlaganja.

  Većinom, ljubimci nisu izbirljivi i umereni što se tiče hrane - često se desi da pojedu previše, ili neadekvatnu i pokvarenu hranu sa kojom dođu u kontakt, pa i stvari u domu kao što su igračke, ili oštri predmeti. Radoznalost, neiskustvo, traženje pažnje, lakomost, kao i (ne)poslušnost prema vlasniku psa/mačke u takvim situacijama igraju veliku ulogu.

Prejedanje kod ljubimaca je čest uzrok povraćanja
Prejedanje je čest uzrok povraćanja kod ljubimaca
  Nagon na povraćanje je normalan i prirodan način da višak hrane, ili ono što nije trebalo da se nađe u želudcu bude izbačeno pre nego što stvori opasnost za čitav organizam.

Akutno povraćanje


  U najvećem broju slučajeva akutno povraćanje je benigna stvar i ne predstavlja veliki zdravstveni rizik ukoliko se desi jednokratno, sporadično i kada nema drugih znakova, ili okolnosti koje mogu uputiti na neki zdravstveni problem.

Šta raditi kada pas, ili mačka povraća


  Ono na šta vlasnici treba da obrate pažnju prvenstveno su okolnosti koje su predhodile samom činu - u najvećem broju slučajeva, a posebno kod mlađih jedinki, dolazi do povraćanja neposredno, ili u roku od sat-dva posle obroka zato što je uneta velika količina hrane, ili se ljubimac uz nju nagutao vazduha, zatim kod ishrane isključivo suvom i masnom hranom, prejedanja poslasticama, ukoliko im ne prija neki sastojak hrane, ili začin... Uzrok može biti i sitno strano telo, ishrana kostima, nekuvanom hranom, drastičnom promenom režima ishrane i sl.

  Sadržaj izbačen u ovim situacijama je uglavnom suva, nepromenjena, usitnjena hrana; tek malo, ili nije uopšte pomešana sa želudačnim sokovima. Proces povraćanje nikako ne treba remetiti, prekidati, ili ljubimca kažnjavati što je to uradio!


Štenci su vrlo skloni akutnom povraćanju
Štenci i mačići su često skloni akutnom povrćanju. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Ukoliko primetite da se ljubimac ponaša nemirno, ili pak previše mirno, otvara usta, balavi, teško diše i ima kontrakcije stomačnih mišića - verovatno će doći do povraćanja. Odvedite ga u toalet, napolje, ili na neku površinu koja je laka za brisanje.

  Pratite stanje ljubimca u narednim satima - da li se povraćanje ponavlja, proverite da li su njegove igračke na broju i da li fali neki njihov deo, da li je mogao doći u kontakt sa nekim oštrim predmetom, ili hemikalijom, podesite temperaturu u prostoriji i ukinite bilo kakvo davanje hrane u narednih 12-24 sata. Voda ljubimcu treba biti ponuđena u malim količinama i u vremenskim razmacima. Po isteku pauze u hranjenju, uključiti dijetalan obrok sa kuvanom rižom i piletinom, po malo, nekoliko dana, a potom lagano uklučiti regularnu ishranu na koju je ljubimac navikao.

  Kod pasa i mačaka koji jedu suvu hranu, ili granule, a imaju osetljiv želudac, takva hrana treba da bude kombinovana sa hranom iz konzerve, ili pilećom supom da bi bila vlažnija. Razmotrite da ljubimcu dajete više manjih obroka. Važno je napomenuti i da kosti nikako nisu hrana za psa, ili mačku. Ukoliko postoji sumnja na alergijsku rekciju, posavetovati se sa veterinarom oko strategije lečenja, više o tome u našim tekstovima o alergiji ljubimaca OVDE i optimalnoj ishrani ljubimaca OVDE.

Adekvatna ishrana ljubimaca je najbolja prevencija akutnog povraćanja Panvet Subotica
Adekvatna ishrana ljubimaca je najbolja prevencija akutnog povraćanja
  Neki ljubimci, kao i ljudi mogu patiti od kinetoza (bolesti putovanja, ili morske bolesti), a povraćanje može da se javi i posle stresne situacije, preterane fizičke aktivnosti, lošeg položaja i pritiska na stomak kod nošenja - posebno štenaca i mačića, kao i posle anestezije. Sva ova stanja koriguju se lako, promenom režima ishrane, korekcijom fizičkih aktivosti i ponašanja.

Povraćanje, druge bolesti i zdravstveni rizici


  U nastavku teksta bavićemo se prvenstveno vezom povraćanja i ozbiljnijih stanja. 

  Veliki broj patoloških stanja kao simptom uključije često i nekonrolisano povraćanje uz druge prateće simptome bolesti, ili slabosti. 


Pas jede travu zbog problema digestivnog trakta
Ukoliko imaju probleme sa varenjem psi i mačke često jedu travu. Ona se kod ljubimaca sa želudačnim problemima često može naći u povraćenom sadržaju.
   Sadržaj koji pritom bude izbačen može u sebi imati potpuno svarenu hranu, pokvarenu hranu, veće strano telo, parazite (crvi), primese sluzi, želudačne kiseline, sobnih biljakatrave, žuto-zelenkastih žučnih sokova, sveže, ili tamne krvi (melena), kao i neprijatan miris i sl.

Uzroci


  Lista patoloških stanja i rizičnih spoljnih faktora koji mogu izazvati hronično povraćanje prilično je dugačka, nabrojaćemo ona koja su najčešća i zahtevaju pravovremenu posetu veterinaru:

   • alergija na hranu
   • crevni paraziti (valjkasti crvi, Giardija, Kokcidija)
   • bakterijske infekcije (Salmonela)
   • virusne upale (štenećak, korona-virus)
   • toplotni udar*
   • vestibularni sindrom
   • gastritis, čir želudca i dvanaestopalačnog creva
   • krvarenje u želudcu, povraćanje krvi*
   • strana tela, začepljenja i stenoze (suženja) u GI traktu
   • trovanje*
   • posledica dejstva nekih lekova - citostatici npr.
   • nadutost i uvrtanje (torzija) želudca*
   • traumatske povrede glave*
   • upalne bolesti creva
   • bolesti i otkazivanje jetre, pankreasa i bubrega*
   • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde
   • dijabetes
   • onkološka oboljenja
   • gušenje usled udaha povraćenog sadržaja*
   • piometra i septična stanja*
   • prisustvo kamena u žuči, ili bubregu
   • prevelika koncentracija “dobrih”, probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)

   * hitna stanja koja zahtevaju momentalnu posetu veterinaru

Simptomi i posledice čestog povraćanja


Pored klasičnih simptoma i zankova povraćanja kao što su lizanje i stiskanje usana, loš zadah, pojačana produkcija pljuvačke, često gutanje, bol, napinjanje i otvaranje usta - dugotrajno i često povraćanje dovodi do pada imuniteta i slabosti čitavog organizma - dehidriranosti, groznice, loše apsorbcije hranljivih materija, grčeva, depresije i letargije, izostajanje uriniranja, gubljenja na težini, pojave drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, proliva, problema sa žuči i pankreasom, disajnih problema, neuroloških i srčanih problema itd. Abdomen je često bolan i naduven, a desni blede.

Dehidratacija kod ljubimaca - Panvet Infografika
Dehidratacija kod ljubimaca - Panvet Infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)



Dijagnostika


  Dijagnostika patoloških stanja povezanih sa povraćanjem uključuje opšti pregled; razgovor sa vlasnikom o ponašanju i prehrambenim navikama ljubimca; endoskopske metode (laringoskopija, gastroskopija, kolonoskopija) koje se rutinski rade u našoj ambulanti, gde se pomoću minijaturne kamere i sonde može utvrditi tačno stanje sluznice, uzeti uzorak tkiva za mikroskopsku analizu, evakuisati strano telo i želudačni sadržaj;

Endoskopija kod mačke
Endoskopija mačke. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
laboratorijske analize krvi, fecesa i urina; ultrazvučni pregled abdomena - jetre, žuči, pankreasa i bubrega;

Ultrazvučni pregled u Panvet ambulant. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
rendgenski snimak sa kontrastom da bi se utvrdilo gde je došlo do suženja, ili opstrukcije u digestivnom traktu.

Rendgenski snimak i uklanjanje igle za šivenje iz želudca psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
   Kod najtežih i hitnih stanja moguće je da se veterinar odluči za brzu hiruršku intervenciju, posebno kod krvarenja, uvrtanja (torzije) želudca, kamena u žuči, prisustva velikih i oštrih stranih tela, septičnih stanja i piometre.

Terapija i ishrana


  Terapija povraćanja i povezanih bolesti je uglavnom simptomatska i može uključivati upotrebu propisanih sistemskih antibiotika i intestinalnih antibiotika koji se ne resorbuju iz creva u krvotok (lokalno dejstvo), antiparazitskih lekova, adsorbenasa poput aktivnog uglja za trovanja i virusne infekcije, zatim H1, H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline, lekova koji čuvaju sluznicu jednjaka i creva, kao i hepatoprotektiva - lekova koji čuvaju jetru.

  Što se tiče medikamentoznog tretmana samog povraćanja, najpre je potrebno obazbediti dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije; nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog povraćanja; uz injekcionu primenu lekova koji prekidaju povraćanje poput: prokinetika (metoklopramid), serotonin 5-HT3 antgonista (ondansetrona), ili antagonista NK1 receptora (maropitant) - u zavisnosti od težine slučaja i njegovog uzroka.

Davanje infuzije je najbolji način nadoknade tečnosti kod hroničnog povraćanja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Sa ishranom kod težih stanja se započinje 24h nakon poslednjeg povraćanja, ishrana mora biti blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipoalergena, nezačinjena i kuvana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Upotreba ovakvog režima ishrane značajno je duža nego kod akutnog povraćanja, može potrajati nedeljama, a ukida se u saglasnosti sa veterinarom.

Panvet veterinarska ambulanta Subotica

Panvet tim

01. 03. 2018.

Bolesti štitne žlezde kod pasa i mačaka

Bolesti štitne žlezde kod pasa i mačaka Panvet Subotica

   Bolesti štitne (štitaste, štitnjače, ili tiroidne) žlezde kod ljubimaca su jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i uopšte.

   Obzirom da reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, ova žlezda je jedna od najbitnijih za funkciju i očuvanje zdravlja čitavog organizma psa, ili mačke, a poremećaji u njenom radu povlače čitav niz posledica i disfunkcija.

Šta je štitna žlezda, građa i položaj u telu


   Ovaj endokrini organ se nalazi u vratu, sa obe strane dušnika (trahea), a odmah ispod grkljana (larynx) životinje. Za razliku od ljudi kod kojih je oblika leptira i iz jednog dela sa dve naglašene strane, kod pasa je ona potpuno razdvojena na dva dela sa svake strane dušnika. Sastoji se primarno od žlezdanog tkiva koje produkuje hormone - regulatore metaboličkih procesa, i ispušta ih u krvotok. U zavisnosti od individualnih i rasnih razlika, duž traheje moguće je da postoji još nekoliko manjih oblasti tiroidnog tkiva koje takođe obavljaju svoju funkciju.

Hormoni štitne žlezde


   Ceo sistem produkcije hormona u telu je vrlo osetljiv i međuzavistan od više faktora. Glavni pokretač i regulator rada ostalih endokrinih žlezda (žlezde sa unutrašnjim ljučenjem) je hipofiza, koja otpušta niz veoma bitnih hormona-aktivatora koji regulišu rad drugih žlezda kao što su štitna, nadbubrežna i polne žlezde životinje.

Hormoni štitne žlezde i hipofize T3, T4 i TSH Panvet Subotica
Grafički prikaz rada i međusobne zavisnosti u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipofize psa, ili mačke 
   U ovom slučaju hipofiza ispušta TSH - tiroidni stimulišući hormon koji putem krvi dospeva do štitne žlezde i daje znak za produkciju i otpuštanje njenih hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Takođe ovo je i obrnut proces, što znači da ako moždani receptori registruju veće količine hormona T3 i T4 u krvotoku, smanjiće se proizvodnja TSH u hipofizi.

   Hormon T4 (tiroksin) produkuje se značajno više, čak 80% žlezdanog tkiva produkuje ovaj hormon, dok preostalih 20% produkuje hormon T3. Hormon T3 nastaje i kasnije u jetri postepenim pretvaranjem i raspadom hormona T4 kroz metaboličke procese i ima mnogo jači (ali i kratkotrajniji) efekat na metabolizam i druga tkiva od hormona T4 koji je uglavnom, kao rezerva, vezan za proteine u plazmi i samo jedan njegov mali deo - "free" T4, ili FT4 ima biološku aktivnu funkciju. Upravo merenje FT4 najbolje pokazuje trenutno stanje i funkciju štitne žlezde zajedno sa TSH.

Funkcija T3 i T4 u orgnizmu je stimulacija i regulacija:
        • telesne temperature
        • metabolizma masti i ugljenih hidrata
        • nakupljanja masnih naslaga, gojenje, ili mršavljenje
        • srčanog pulsa i ritma disanja
        • funkcionisanja nervnog sistema
        • rasta i razvoja mlađih jedinki
        • polnog ciklusa
        • mišićnog razvoja i sinteze proteina
        • stanja i prokrvljenosti kože i krzna

   Pored uticaja hormona TSH, na tiroideu utiču još neki faktori kao što je koncentracija joda u krvi neophodna za sintetisanje hormona, ishrana, starost, stres, prisustvo infekcija, parazita i tumora, ali i primena nekih lekova koji na kratko mogu inhibirati njen rad poput pojedinih antibiotika, antimikotika i citostatika.

Bolesti štitne žlezde


   Podela bolesti se prvenstveno vodi po uticaju na produkciju hormona, tako imamo Hipotireoidizam i Hipertireoidizam.

   Hipotireoidizam (hipotireoza) se obično javlja kod pasa srednje dobi i kod rastom većih rasa, kod mačaka je retka. Odlikuje se smanjenom produkcijom tiroidnih hormona (T3 i T4) usled upale, trovanja, starosti, auto-imunih stanja, atrofije žlezdanog tkiva, bolesti hipofize, loše ishrane, onkoloških bolesti, hirurškog uklanjanja žlezde i sl.

   Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka, kod pasa je nešto ređa i odlikuje se preteranom proizvodnjom hormona i uglavnom je posledica benignih tumora - nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega, ili jetre.

Hipertireoidizam se pojavljuje uglavnom kod starijih mačaka, bez obzira na pol i rasu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
   Svako od ovih stanja nosi sa sobom ozbiljne posledice po zdravlje ljubimca i zahteva širok pristup u dijagnostici i lečenju - prvenstveno uzroka poremećaja rada štitne žlezde, kao i simptomatsko saniranje posledica.

Hipotireoidizam - hormonalni deficit T3 i T4


   Ovo stanje se može javiti kod svih pasa starosti od 4-10 godina, a najsklonije su mu rase: doberman, irski seter, zlatni retriver, doge, šnauceri, bokseri, engleski ovčari i pudle. Sterilisane ženke i kastrirani mužjaci imaju nešto veće šanse za razvoj ovih bolesti od nesterilisanih ljubimaca.

Simptomi


   Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac trom, nezainteresovan, letargičan, gojazan i lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loš i sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa, zatim suva, retka i klatka dlaka, uporne infekcije ušiju, demodikoza, loša cirkulacija, izostanak menstrualnog ciklusa, vestibularni sindrom, drhtavica i slabost. Šansa za epileptični napad je veća kod pasa i mačaka sa hipotireoidizmom.

Gojaznost je čest prateći simptom smanjenog rada štitne žlezde kod ljubimaca
Gojaznost, visok šećer i holesterol u krvi su tipični pratioci smanjenog lučenja hormona štitne žlezde
   Laboratorijske analize krvi potvrđuju ovakvo stanje sa sniženim hormonima T3 i T4 i preterano povišenim TSH, moguć je i nalaz povišenog šećera u krvi, holesterola, a niskog broja belih krvnih zrnaca (leukocita) i joda.
   Ultrazvučni pregled pokazuje upalu, prisustvo tečnosti, ili atrofiju (smanjenje) štitne žlezde sa obe strane dušnika.

Lečenje


   Uz otklanjanje primarnog uzročnika ove bolesti, veoma je važna primena adekvatne hormonske terapije.
   Hormonska terapija ovog stanja je uglavnom doživotna i uz njenu pravilnu i kontinuiranu primenu Vaš ljubimac može da vodi normalan život bez većih komplikacija. Prvenstveno se sastoji od sintetičkog uzimanja oralnih, tačno propisanih, doza tiroidnih hormona kojima se nadoknađuje njihov deficit u telu.
   Da bi se to postiglo i održalo, potreban je češći monitoring štitne žlezde ultrazvukom i povremene krvne analize kao potvrda da se nivo hormona u krvi održava na željenom nivou.
Uz hormonalnu terapiju potrebna je restriktivna dijetalna ishrana uz dodatak joda, selena i drugih potrebnih suplemenata, koja će omogućiti da se gojazan ljubimac vrati u normalnu formu za svoju dob, rasu i pol. Uglavnom posle par meseci nestaju sve tegobe vezane za hipotireoidizam i nastavlja se samo sa terapijom održavanja stanja.

Dijeta za pse i mačke sa smanjenom funkcijom štitne žlezde
Restriktivna, ali izbalansirana dijeta je sastavni deo terapije ljubimaca sa hipotireoidizmom
   Promenu doza, dijetetskog režima i uvođenje novih lekova u terapiju potrebno je uvek uraditi u konsultaciji sa veterinrom zbog mogućih posledica i ponovnog javljanja bolesti usled dejstva novih okolnosti i faktora.

Hipertireoidizam - preterano lučenje hormona T4 i T3


   Ovo stanje podrazumeva preterano veliko lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih konsekvenci i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija - kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.


Simptomi


   Spektar simptoma i zdravstvenih problema je prilično veći nego kod hipotireoidizma. Treba takođe napomenuti da kod mačaka simptomi često mogu u početnom periodu proći neopaženo, kao što su:
        • gubljenje telesne težine
        • veoma pojačan apetit
        • česti prolivi
        • povraćanje
        • pojačana žeđ
        • često uriniranje
        • ubrzano i teško disanje, kašalj
        • galopirajući ritam srca u mirnom stanju
        • aritmije srca
        • agresija
        • nesanica
        • hipersenzitivnost
        • gušavost, ili čvorić na vratu
        • loše stanje noktiju

   Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije, ili slabost.

   Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog FT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.
Laboratorijske analize hormona štitne žlezde ljubimaca Panvet Subotica
Tumačenje stanja na osnovu rezultata laboratorijske analize nivoa hormona štitne žlezde u krvi. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
    Ultrazvučnim, ili rendgenskim snimanjem grudnog koša psa/mačke veterinar može utvrditi veličinu štitne žlezde, moguće tumorne promene, ili prisustvo metastaze na drugim organima i tkivima.
   Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.

Lečenje


   Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca...), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene. 
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom - restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.

   Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima - što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola - kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon. Obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.

Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde
   Hirurškim uklanjanjem dela, ili čitave štitne žlezde, uz eventualnio uključivanje zamenske oralne hormonalne terapije - lako se, bez većih neželjenih efekata, postiže optimalna koncentracija T3 i T4 hormona u krvi životinje, uspostavlja ravnoteža u metaboličkim procesima i neutrališu prateći simptomi hipertireoidizma.
  Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.

  Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, post-operativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom parathormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.

Veterinarska ambulanta Panvet Subotica


Panvet tim