13. 04. 2017.

Panvet objektiv - april

Panvet objektiv april


    Panvet objektiv - slike iz svakodnevne stručne i hirurške prakse u Panvet veterinarskoj stanici Subotica, objavljivane su posredstvom društvenih mreža na velikim veterinarskim portalima širom sveta (Brazil, Australija, USA, Nemačka...).
Teški, komplikovani i nesvakidašnji slučajevi deo su posla svakog veterinara. Potrudili smo se da ih dokumentujemo na pravi način.

   Ova forma na blogu biće objavljivana periodično - na svaka dva meseca.

   Skrećemo pažnju da neke slike mogu biti uznemirujuće za osetljive osobe!

Sanacija loma obe potkolene kosti kod 20 dana starog afričkog sivog papagaja
Sanacija loma obe potkolene kosti kod 20 dana starog afričkog sivog papagaja


Strano telo (čiode) u digestivnom traktu boksera
Strano telo (čiode) u digestivnom traktu boksera


Hirurška sanacija piometre kod psa
Hirurška sanacija piometre kod psa


Ostiosinteza potkolenice mačke
Ostiosinteza potkolenice mačke 


Urgentno stanje - vađenje stranog tela
Urgentno stanje - vađenje stranog tela


Parcijalna amputacija i rekonstrukcija teške povrede šape psa
Parcijalna amputacija i rekonstrukcija teške povrede šape psa


Hirurška sanacija luksacije kolena (iščašenje kolena) psa
Hirurška sanacija luksacije kolena (iščašenje kolena) psa


Hirurška sanacija loma potkolenice ara papagaja
Hirurška sanacija loma potkolenice ara papagaja


Prelom lobanje psa
Prelom lobanje psa

Panvet objektiv april Sanacija loma karlice i obe potkolenice psa
Komplikovana ortopetska intervencija - sanacija loma karlice i obe butne kosti psa


Sanacija loma tri noge psa Panvet
Kompleksna ortopedska hirurška intervencija - sanacija loma tri noge psa

Hirurška sanacija loma lakta kod francuskog buldoga
Hirurška sanacija loma lakta kod francuskog buldoga


Operacija uklanjanja kamena u pljuvačnoj žlezdi makaki majmuna
Operacija uklanjanja kamena u pljuvačnoj žlezdi makaki majmuna


Vaš koja izaziva takozvanu šetajuću perut kod psa
Vaš koja izaziva takozvanu šetajuću perut kod psa


Oporavak mačke posle preloma potkolenice u našem stacionaru
Oporavak mačke posle preloma potkolenice u našem stacionaru


Panvet tim

08. 04. 2017.

Dirofilarioza bolest srčanog crva - infografika


  Ovo parazitsko oboljenje sve češće pogađa ljubimce na našim prostorima. Prenosi se ubodom zaraženog komarca. Pored pasa koji su najugroženiji ovom bolešću, mogu biti zaražene i mačke, kao i vukovi, lisice i feretke. Panvet infografika.

Dirofilarioza, bolest srčanog crva - infografika Panvet
Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Pogledajte kako izgleda larva srčanog crva pod mikroskopom OVDE


Panvet tim

03. 04. 2017.

Bolesti prostate kod pasa

Bolesti prostate pasa


   Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema sisara. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme) kod nekastriranih pasa, a smatra se i da ima ulogu u čuvanju repoduktivnih i mokraćnih puteva od infekcije.


Urogenitalni trakt psa
Urogenitalni trakt nekastriranog psa


Najčešći poremećaji i bolesti prostate su:
    - Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate
    - Infekcija prostate - Prostatitis
    - Kancer prostate

  Šansa za oboljenje povećava se sa godinama života (5+ godina života), posebno kod nekastriranih pasa usled dejstva hormonalnih faktora, pada imuniteta, hroničnih infekcija, urinarnog kamenja i onkoloških činilaca.

Benigna hiperplazija prostate (BHP)


  Uvećanje prostate je izuzetno često stanje kod pasa starijih od 5 godina. Bez obzira što se u nekim naučnim krugovima ovo smatra normalnim procesom starenja i nije životno ugrožavajuće za životinju, ovo stanje može dovesti do niza poremećaja u organizmu i komplikacija - zato je neophodno medikamentima regulisati veličinu prostate i time olakšati nezgodne simptome, ili kastrirati psa.
   Takođe, nelečena BHP ima veće šanse da preraste u karcinom prostate ukoliko se ništa ne preduzme po pitanju regulacije veličine prostate.


Hiperplazija prostate
Uvećana prostata dovodi do otežanog pražnjenja urina iz mokraćne bešike


  Uzrok benignog uvećanja prostate kod nekastriranih pasa, kao i svih ostalih sisara je hormonalni disbalans testosterona i estrogena u telu životinje koji se povećava starenjem.

  Uvećana prostata zbog svog položaja u telu pritiska okolna tkiva i organe kao što su urinarni kanali i debelo crevo - što dovodi do smetnji u mokrenju i bolnog pražnjenja creva.
  Komplikacije koje će se vremenom pojaviti najčešće su zatvor, nadimanje, tanka stolica, uporne bakterijske urinarne infekcije, krv u urinu, semenu i stolici, potpuna nemogućnost uriniranja i hidronefroza, otežano kretanje, depresija, bol, neplodnost, pojava cisti prostate, generalno opšte loše stanje i pad imuniteta, kao i razvoj kancera.

Dijagnostika


  Utvrđivanje da li pas ima problem sa prostatom počinje sagledavanjem faktora rizika (starost, urinarne infekcije, da li je pas kastriran), vrši se detaljan pregled psa i oderđivanje simptoma, potom se odrađuju laboratorijske pretrage krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i semene tečnosti.   Ultrazvuk, ili rendgenski snimak će vizuelno potvrditi da je došlo do promene veličine prostate, da li u njoj postoje ciste itd.

Lečenje


  Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih uvećanjem prostate. Kastracija je opcija izbora za sve pse koji se ne koriste u reprodukcione svrhe, a za one koji se koriste za dalje razmnožavanje, daje se adekvatna simptomatska terapija (alfa-blokatori, inhibitori testosteron 5-alfa reduktaze, a ukoliko je potrebno i spazmolitici i terapija bola - najčešće meloksikam) koji omogućavaju da pas bude funkcionalan neko vreme i da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za ovakve pse je kastracija jedino rešenje.

  Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem prostate moraju dobijati antibiotike. Smatra se da se pas može koristiti za reprodukciju ukoliko je od zadnjeg izlečenja prošlo 8 nedelja. Ovo posebno važi za pse kod kojih je izolovana gram-negativna bakterija Brucella, koja je vrlo infektivna za druge pse, kao i za ljude.

Upala prostate - prostatitis, i absces prostate


  Upala prostate može biti akutnog karaktera, ili hronična. Gnojni absces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi. Ovoj promeni su skloni svi psi bez obzira na rasu, starost i to da li su kastrirani. Ipak, starije i imunološki kompromitovane jedinke su ugroženije od drugih.


Problemi pri uriniranju pasa
Često, otežano i bolno uriniranje jedan je od prvih znakova zapanjenja

  Akutne upale prostate su obično burne, dok su hronične često potpomognute dodatnim faktorima kao što je slab imunitet, loša ishrana, starost, benigno uvećanje prostate, boravak u neadekvatnim uslovima i sl.

Simptomi


  Letargija, depresija, odbijanje hrane i vode, temperatura, groznica, teškoće pri uriniranju i pražnjenju creva, bolovi u abdomenu, krv i gnoj u urinu, teškoće pri kretanju - usiljen hod. Ovo posebno važi za akutni prostatitis, dok hronične forme ne moraju dati nikakve posebne simptome osim lošeg mikrobiološkog nalaza urina i ejakulata.

Terapija


  Lečenje upale prostate podrazumeva davanje lekova koji će neutralisati simptome kao što je temperatura, groznica i bol. Tu su i lekovi za  izmokravanje koji se daju ukoliko postoji problem sa pražnjenjem mokraćne bešike. Potrebno je psu davati veće količine tečnosti, balansiranu hranu, suplemente i infuziju ako je to potrebno. Antibiotici su najbitnija komponenta terapije i propisuju se na osnovu rezultata mikrobiološkog ispitivanja. Psima obolelim od akutnog prostatitisa i abscesa prostate uglavnom se daju antibiotici putem injekcija, ili infuzije, dok onima koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati 3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika. Spazmolitici i terapija bola - najčešće preparat meloksikam se daju radi lakšeg mokrenja i poboljšanja kvaliteta života u tom periodu.

  Kastracija, kao rešenje se sprovodi samo u slučaju ako je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom životinje. Kod gnojnog abscesa prostate moguća je i hirurška intervencija ukoliko postoji ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je antibiotski tretman stabilizovao stanje.

  Preporučuje se uzdržavanje od parenja bar dve nedelje od prvog negativnog mikrobiološkog nalaza da se bolest ne bi vratila, ili poprimila hroničan tok.

Kancer prostate


  Adenokarcinom je zloćudan tumor žlezdanog tkiva, u ovom slučaju tkiva prostate. Poseduje veliki potencijal da se brzo razvija i metastazira na druga tkiva i organe uključujući pluća, kosti i limfne čvorove. Ovaj proces širenja karcinoma je mnogo brži kod pasa nego kod čoveka.

Neke rase pasa su sklonije adenokarcinomu prostate
Veće rase pasa su nešto sklonije nastanku kancera prostate

  Karcinom pogađa podjednako kastrirane i nekastrirane pse. Može se javiti kod svakog psa, ali su nešto ugroženije grupe starije jedinke (7+ godina), imunološki kompromitovani psi i veće rase pasa.

Simptomi


  Simptomi karcinoma kod pasa variraju od stadijuma, brzine širenja metastaza i stanja imuniteta životinje. Obično se uoče neki od ovih simptoma: loš apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija, otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku, jaki bolovi u ekstremitetima, oticanje limfnih čvorova posebno u donjem stomaku i preponama, neobjašnjive nagle groznice, povraćanje i promene ponašanja. Na snimcima je prostata uvećana, ali i nepravilnog oblika, pri pregledu izuzetno bolna na dodir kao i cela regija abdomena.

Lečenje


  Ne postoji lečenje koje dovodi do sigurnog ozdravljenja Vašeg ljubimca ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom prostate. Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje pražnjenja, smanjivanje bola i suplementaciju. Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje. Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek ljubimca.
  Kada se kvalitet života naruši nepovratno, pas postane nepokretan, ili u velikim bolovima, uglavnom se primenjuje krajnja solucija - eutnazija.
  Na sreću adenokarcinom prostate nije puno zastupljen u psećoj populaciji u odnosu na neke druge tipove kancera.

Panvet tim

10. 03. 2017.

Trovanja ljubimaca - simptomi i lečenje

Trovanja ljubimaca - Panvet blog



   Nije neobična pojava da životinje pojedu, ili na drugi način dodju u kontakt sa otrovnim i opasnim supstancama. Ako Vaš ljubimac odjednom počne da se ponaša neuobičajeno nakon što Vam nije bio u vidokrugu neko vreme, velika je verovatnoća da je pojeo neku toksičnu supstancu.

   Najčešći otrovi koje pojedu ljubimci potiču iz njihove neposredne blizine - domaćinstva, ili dvorišta. Često se trovanje desi i tokom šetnje napolju. Uglavnom je u pitanju ljudska hrana koju ljubimci ne mogu dobro da metabolišu, lekovi, hemikalije za čišćenje domaćinstva, produkti nafte i razredjivači, baštenske biljke, otrovi za glodare i pesticidi...

 
Trovanje psa - panvet blog
Trovanje izaziva čitav niz poremećaja

   Trovanje se manifestuje naglo, u roku od nekoliko sati, a dramatičnost i ozbiljnost dejstva toksina na ponašanje i funkciju organa ljubimca zavisi od vrste supstance i količine koja je uneta u organizam.

   Neki zajednični simptomi za sva trovanja su: povraćanje, dijareja (proliv), letargija i sužena svest, pospanost, drhtavica, nemogućnost kretanja, kolaps cirkulacije, promena rada srca, plitko disanje, uporan kašalj, odbijanje hrane i vode, loši parametri krvne slike i urina...

   Ukoliko ne znate šta je ljubimac pojeo, ili sa čim je došao u kontakt, od velike pomoći veterinaru će biti ako donesete uzorak povraćene tečnosti, kao i detaljan opis simptoma koje ste primetili kod ljubimca predhodnih sati.


Trovanje mačaka - Panvet blog
Umor, pospanost, letargija i gubljenje svesti su česti simptomi trovanja

   Lečenje intoksikacija je uglavnom simptomatsko, primenom antidota (protivotrova), neutralizacijom supstance absorbensima, prevencija dalje apsorbcije izazivanjem povraćanja, ispiranje želudca, čišćenje creva, dodavanje tečnosti, elektrolita i infuzija, kao i primena lekova koji snižavaju nivo kiseline u želudcu, regulišu krvni pritisak, smanjuju bol i uznemirenost i olakšavaju disanje.

   Proces oporavka zavisi od ozbiljnosti samog stanja, kao i veličine i starosti životinje, stanja organa i pedhodnih hroničnih oboljenja. U proces oporavka ulazi i simptomatska terapija kod kuće koju je prepisao veterinar, prilagodjena ishrana, mirovanje i uklanjanje spornih supstanci iz okoline ljubimca.

Neka od najčešćih trovanja ljubimaca, njihove osobenosti i lečenje:

O trovanjima unosom ljudske hrane i štetnosti kontakta ljubimaca sa opasnim baštenskim biljem pisali smo u ranijim tekstovima koje možete pročitati OVDE.


Posebna pažnja se mora povesti oko hrane dostupne Vašem ljubimcu


Trovanje rodenticidima - otrovima za glodare


   Psi i mačke lako mogu da se otruju ukoliko dođu u kontakt sa ovom vrstom toksina, bilo da pojedu postavljene "zamke", kao i ako dodju u kontakt, ili pojedu otrovane glodare.
   Većina rodenticida sadrži strihnin - to je veoma jaka i opasna supstanca koja čak i u malim količinama izaziva dramatične efekte koji se ispoljavaju u roku od nekoliko minuta do par sati i rezultuju smrću ukoliko se pomoć veterinara ne potraži na vreme. Strihnin izaziva gušenje usled spazma (grč) mišića za disanje, te životinja umire u agoniji.

 
Trovanje strihninom brzo i dramatično ispoljava prve simptome
Trovanje strihninom brzo i dramatično ispoljava prve simptome

   Ostali simptomi trovanja strihninom su: grčenje ekstremiteta i čitavih delova tela - najčešće vrata, čitave kičme i glave, nemogućnost hodanja, drhtavice koje se pojačavaju sa izloženošću svetlosti, ili buci, zatim ubrzan srčani rad, visoka temperatura i konstantno povraćanje.
   Analize krvi obično pokazuju abnormalno povišene vrednosti enzima kao što su kreatin kinaza i laktat dehidrogenaza, nizak kiseonik u krvi, dok urin pokazuje prisustvo proteina u mokraći što je znak pogoršanja funkcije bubrega.

   Terapija je simptomatska i mora biti brzo sprovedena bez odlaganja, jer ovakvi problemi ljubimaca spadaju u hitna i životno ugrožavajuća stanja. Ispiranje želudca, velike količine infuzije i diuretici, adsorbensi i lekovi za opuštaje mišića su standard kod ovakvih trovanja. Kada se situacija malo stabilizuje, poželjno je da se ljubimac ostavi u zatamnjenoj i od buke izolovanoj prostoriji (stacionar), gde će se pažljivo nadgledati njegov dalji oporavak.

   Vreme je ovde bitan faktor - ukoliko što ranije dovedete životinju veterinaru, značajno se povećava verovatnoća dobrog ishoda stanja i smanjuje šansa za otkazivanje vitalnih organa. Kontrolisanje napada grčeva se sprovodi i u danima nakon puštanja ljubimca kući. Tokom ponovnih poseta veterinaru na kontroli, utvrdjuje se očuvanost bubrežne funkcije, nervnog sistema i ostalih organa.


Trovanja kod pasa


   Druga vrsta rodenticida su analozi vitamina D3 (holekalciferol), zinka i selena koji su uspešni protiv glodara, jer glodari nemaju mehanizme da metabolišu velike količina vitamina D što dovodi do skoka nivoa kalcijuma u tkivima i izaziva životno opasne simptome kao što je srčana aritmija, poremećaj krvnog pritiska i kompletan zastoj srca.

   Prvi simptomi trovanja ovim otrovom često prodju neopaženo. Potrebno je 18-36 sati da bi nivoi kalcijuma u organizmu psa, ili mačke porasli na smrtonosan nivo. Ukoliko Vaš ljubimac preživi ovo trovanje, imaće visoke vrednosti kalcijuma u organizmu nedeljama posle trovanja.
Ostali simptomi uključuju: umor, povraćanje, pojačana žedj, često mokrenje, drhtavica i grčevi mišića, povišen krvni pritisak i problemi u srčanom radu.
Terapija je slična kao i za ostala trovanja, bez posebnih specifičnosi.

   Treba spomenuti i sporo-delujuće antikoagulante (bromadiolon) koji izazivaju masivna unutrašnja krvarenja i krvarenja iz sluznica kod glodara, Ukoliko Vaš ljubimac dodje u kontakt sa ovakvim otrovom, potrebno je odmah uključiti lekove koji zaustavljaju krvarenje i stimulišu stvaranje kraste na mestima gde se ono dešava.


Trovanje razredjivačima i produktima nafte


   Predpostavlja se da su ove supstance interesantne ljubimcima zbog svog specifičnog i prodornog mirisa. Benzin, rastvarači, podmazivači, farbe, lakovi i voskovi su najčešće otrovne supstance iz ove grupe. Interesantno je da se ovaj vid trovanja mnogo ozbiljnije manifestuje kod manjih životinja u odnosu na velike.

   Benzen (benzol, C6H6) i terpentin (sastojak razredjivača za boje) su vrlo isparljivi i mogu pri udisanju uzrokovati pneumonitis - otok tkiva pluća sa kojim su ove agresivne supstance došle u kontakt inhalacijom.

   Benzin za motorna vozila i kerozin u kontaktu sa kožom i oralnom sluznicom ljubimca prodiru u organizam i uzrokuju trovanja. Zbog toga je potrebno što pre da dobro isperete mesto kontakta na koži i krznu, i tako odstranite lepljivu tečnost.

   Standardna terapija kod kontakta sa produktima nafte ne preporučuje izazivanje povraćanja, jer indukovano povraćanje ovako isparljivih tečnosti može lako dovesti do ponovnog udisanja isparenja i komplikacija disanja.

Trovanje pasa razredjivačima
Psi posebno mogu biti skloni trovanju razredjivačima

   Simptomi, pored očiglednog mirisa ljubimca na petrolej uključuju groznicu, povraćanje, dijareju, opijenost, pospanost, konfuziju, depresiju, teškoće u disanju i gutanju, bol u stomaku, preteranu salivaciju - curenje pljuvačke, modre desni, probleme pri hodanju, nepravilan srčani ritam i otok sluznica.

   Terapija je simptomatska, s tim što je poželjno dati ljubimcu adsorbense kao što je aktivni ugalj, koji će vezati za sebe što veće količine ugljovodonika iz digestivnog trakta. Ispiranje želudca je takodje dobra opcija ukoliko nije progutana veća količina ovih toksičnih supstanci.
Životinju treba priključiti na kiseonik i dati lekove antiemetike i prokinetike da bi se maksimalno zaštitila pluća od isparenja ukoliko dodje do povraćanja sadržaja.


Trovanje arsenom i drugim teškim metalima


   Teških metala najviše ima u proizvodima kao što su lakovi za drvo, herbicidi i pesticidi, sredstva za čišćenje i sl.

   Simptomi koji prate intoksikaciju ovim proizvodima su povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, letargija, krv u stolici, umor, niska telesna temperatura, gubitak svesti i loš apetit.

   Lečenje ovog tipa trovanja je uglavnom slično kao i kod ostalih vrsta trovanja, s tim što se posebno mora obratiti pažnja na primenu protektivnih suplemenata za jetru i za bubrege uz dosta tečnosti.


Trovanje antifrizom


   Antifriz je jedan od češćih uzročnika trovanja ljubimaca, kako kod nas, tako i u drugim zemljama. Sadrži etilen-glikol koji je vrlo štetan po organizam. U kontaktu sa antifrizom često stradaju vitalni organa životinje kao što su jetra, srce i bubrezi, kao i nervne ćelije na šta treba posebno obratiti pažnju. Izuzetno mala količina je potrebna, često manje od 100ml tečnosti, da otruje psa srednje veličine.


Trovanje ljubimaca antifrizom - Panvet blog
Trovanje antifrizom je posebno izraženo u zimskom periodu


   Pored loše koordinacije, povraćanja, proliva i pospanosti, specifičnosti simptoma trovanja ljubimaca antifrizom su i euforija (delirijum) kao kod alkoholizma, često uriniranje, ubrzan puls, drhtavica i nesvestice.

   Prvu pomoć i terapiju treba uključiti što pre, obzirom na agresivnost samog toksina, izazvati povraćanje 3% rastvorom hidrogena kojeg ljubimac treba da popije - ova metoda ima smisla samo ukoliko je Vaš ljubimac popio antifriz u prethodna 2 sata i ukoliko je očuvane svesti. Treba paziti da ljubimac ne udahne povraćeni sadržaj, tada se javlja aspiraciona pneumonija - zapaljenje pluća koja dovodi do još većih komlikacija.

   Terapija ovog vida trovanja je slična predhodnim: davanje adsorbensa - aktivnog uglja, velike količine infuzije, simptomatska terapija za pritisak, disanje i mokrenje. Davanje antidota 4-metil-pirazola može pomoći kod ovog vida trovanja ukoliko je ljubimac uneo malu količinu antifriza.
Prognoza oporavka zavisi od više faktora, ali generalno ukoliko je odreagovano na vreme, velike su šanse da dodje do oporavka bez težih posledica.


Trovanje lekovima


   Opšte je poznata činjenica da svaki lek - može biti i otrov, u zavisnosti od doze koja se uzima. Ljubimci često umeju da pojedu lekove, kako humane tako i one namenjene njima, ali u većoj dozi, usled čega dolazi do problema sa zdravljem. Pilule su lake za gutanje, zaobljenih ivica i često primamljivog mirisa, boje i ukusa kako bi bile što lakše za konzumiranje, zato treba voditi računa da lekovi ne stoje negde gde bi mogli biti dostupni ljubimcima.


Trovanja ljubimaca lekovima su jedna od najčešćih
Trovanja lekovima su jedna od najčešćih



   Posebno treba voditi računa o lekovima za smirenje i spavanje, potom za krvni pritisak, antiepilepticima i lekovima protiv bola i upale kao što su paracetamol/ibuprofen/acetaminofen.

   Prva pomoć i terapija je simptomatska i isključivo zavisi od vrste leka i količine koja je unet u organizam. Indukcija povraćanja 3% hidrogenom može dosta da pomogne u otklanjanju simptoma, jer se tablete relativno sporo rastvaraju u digestivnom traktu i duže ostaju u želudcu. Ukoliko postoji antidot za odredjeni lek, potrebno ga je administrirati u što kraćem vremenskom roku. Takodje tu su i adsorbensi, infuzija i diuretici kao izbor medikamentozne terapije kod ovakvih trovanja.

Panvet tim

01. 03. 2017.

Gojaznost kućnih ljubimaca


Gojaznost ljubimaca - Panvet


   Kao i kod ljudi, ljubimci sa viškom kilograma imaju češće zdravstvene probleme, lošiji kvalitet života i veće predispozicije za odredjene bolesti i poremećaje.

   Zdravstveni rizici do kojih dovodi gojaznost vremenom su sve veći i mogu biti fatalni ukoliko se ne spreče, najčešće su to:
- Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata
- Dijabetes
- Teškoće pri disanju
- Nedostatak kondicije
- Sklonost ka pregrevanju i toplotnom udaru
- Loša funkcija jetre
- Reproduktivni problemi
- Problemi sa varenjem
- Smanjen imunitet
- Problemi kože i krzna
- Povećan rizik od kancera
- Bolesti srca, krvnih sudova, povišenog pritiska i holesterola u krvi


Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata

  Oko 25% ljubimaca sa viškom kilograma ima ozbiljne probleme sa zglobno-koštanim strukturama koje nisu dizajnirane da nose veliki teret. Vremenom dolazi do oštećenja, bolova i pojave artritisa.
  Pritisak na zglobove prenosi se i na okolne tetive i mišiće koji trpe pojačan napor, što rezultuje povredama tetiva i ligamenata kolena koje se moraju uglavnom hirurški rešavati. Tu su i povrede ramenog pojasa, lakta, skočnog zgloba praćene jakim bolovima i nemogućnošću normalnog kretanja životinje.
 Jazavičari sa viškom kilograma mogu imati i probleme diskus-hernije, zbog povećanog opterećenja na njihovu dugu kičmu. o ovom problemu možete više pročitati OVDE.

Mačka sa viškom kilograma - Panvet
Mačka sa viškom kilograma



Dijabetes

  Vrlo česta komplikacija gojaznih ljubimaca je šećerna bolest. Gojaznost i prejedanje izaziva povećanu potrebu za insulinom iz pankreasa. Vremenom pankreas ne uspeva da proizvede dovoljnu količinu insulina, ili prosto ćelije pankreasa "sagore" u hiperprodukciji ovog hormona i ugase se.
  Rezultat - patološko povećanje nivoa glukoze u krvi, što dovodi do brojnih drugih problema i životno je opasno stanje ukoliko se insulin veštački ne ubrizga u krvotok ljubimca svakog dana.

Teškoće pri disanju

   Propratna pojava gojaznosti su teškoće pri disanju, jasno čujan šum pri udisanju pogotovo, ovo nastaje zbog masnih naslaga u grudnom košu koje onemogućavaju njegovo puno širenje, kao i dijafragma koju pritiska takodje preveliki stomak. Da stvar bude gora, veće telo zahteva više kiseonika, te se ljubimac bukvalno muči da nadiše dovoljnu količinu. Vremenom ovakvo stanje dovodi do funkcionalne bolesti pluća, još većeg opterećenja srca, visokog pritiska, manjka kondicije i smrti.
   Takodje ovakve životinje predstavljaju problem i veterinarima u slučaju da ih je potrebno sedirati i uvesti u anesteziju. Rizik od lošeg ishoda operacija se povećava nekoliko puta u odnosu na ljubimca sa normalnom telesnom težinom. Anestetici su većinom liposolubilne supstance i potrebno je mnogo više vremena da njihovo dejstvo prestane kod gojaznog ljubimca. Sama operacija traje duže i neizvesnija je ako ljubimac ima velike naslage sala oko organa koje treba ukloniti pre konkretne hirurške intervencije na samom organu.


Životinje sa viškom kilograma imaju veću predispoziciju za  čitav niz bolesti



Reproduktivni problemi

  Ljubimci sa prekomernom težinom, pored veće sklonosti ka urinarnim infekcijama, često imaju problema sa nivoima hormona i visokog pritiska - faktora koji utiču na smanjenu mogućnost začeća. Gojazni ljubimci se teško kote, imaju manje i slabije razvijeno potomstvo i vrlo često moraju ići na carski rez, što predstavlja rizik sam po sebi.

Digestivni problemi

  Problemi organa za varenje su izuzetno česti kod životinja sa viškom kilograma, od zatvora, problema sa dijabetesom, do masne jetre i sporog metabolizma.

Smanjen imunitet i sklonost ka kožnim infekcijama

  Ovi problemi su posledica promena u radu lojnih žlezda u koži životinje, hormonalnog disbalansa i smanjene mogućnosti da ljubimac sa viškom kilograma redovno održava svoje krzno i higijenu. To se posebno vidi kod mačaka koje usled gojaznosti ne mogu dopreti do svih delova tela koje bi inače trebalo da čiste. Svi ovi faktori dovode do veće učestalosti bakterijskih i gljivičnih infekcija kože.


Gojazan kunić


Povišen rizik od onkoloških oboljenja u odnosu na ljubimce optimalne težine

  Ovo je skup više faktora, prvenstveno smanjenog imuniteta i pokretljivosti, hormonalnog disbalansa i sklonosti ka prejedanju poslasticama koje sadrže proste šećere. Smatra se da ljubimac sa viškom kilograma ima i 20% veću šansu da oboli od odredjenih vrsta tumora, kao što su tumori mokraćne bešike, dojki i reproduktivnih organa ukoliko nisu sterilisani. Tumori limfnih čvorova i jetre su nešto manje zastupljeni od predhodno navedenih, ali opet više nego kod ljubimaca sa optimalnom telesnom težinom.

Kako proveriti da li Vaš ljubimac ima višak kilograma


  Obzirom na različitost vrsta i rasa ljubimaca, nemoguće je generalizovati neki standard po kom bi se utvrdjivalo da li ljubimac odstupa od neke idealne vrednosti, ali prostom vizuelnom procenom lako možete utvrditi da li je vaša mačka, pas, kunić, hrčak, ili neki drugi ljubimac gojazan.

   Kod pasa i mačaka trebalo bi da se naziru ili, jasno osete pod prstima (ukoliko ljubimac ima dugu dlaku) rebra, kičmeni pršljenovi i karlica. Gledano odozgo ljubimac treba da ima uvučen struk, kao i to da mu stomak ne visi već da bude blago uvučen prema kičmi u odnosu na zemlju.
Kod mačaka takođe značajan pokazatelj je ukoliko životinja nije sposobna da adekvatno održava svoju ano-genitalnu regiju, ledja i zadnje noge.
Kod kunića i hrčaka prostim posmatranjem ponašanja lako možete uvideti da se životinja ne kreće lako i da se brzo zamara.

Tipovi gradje ljubimaca - Panvet
Tipovi gradje ljubimaca


Faktori koji doprinose gojenju


Rasa
  Neke rase pasa kao što su retriveri, jazavičari, buldozi, biglovi, koker-španijeli, rotvajleri, bokseri, bernski psi i baseti mogu biti skloniji gojenju nego druge rase. Ženke persijskih mačaka su najsklonije gojenju u mačijem svetu.

Starost
  Rizik od gojaznosti povećava se sa godinama usled smanjenja agilnosti životinje i usporavanja metabolizma, u kasnijim godinama života moguće su i veće povrede, hormonski disbalans i drugi faktori koje doprinose ovom stanju.

Sterilizacija/kastracija
  Ljubimci koji su sterilisani , ili kastrirani su mirniji i manje agilni od onih koji to nisu, tako da su u većem riziku da obole od bolesti koje prate povećanu telesnu težinu.

Pol
  Generalno su ženke svake vrste te koje su više sklone gojenju od mužjaka. Ženke inače imaju veći procenat masti u organizmu i sklone su nakupljanju masnih naslaga i zbog trudnoće i hormonskih ciklusa.

Brojni faktori doprinose preteranom gojenju ljubimaca


Hormonalni status
 Gotovo je sigurno da će ljubimac sa dijabetesom, problemima sa nadbubrežnom i štitnom žlezdom imati problem sa telesnom težinom ukoliko se sistematski i na vreme ne pozabavite ovo problematikom.

Vlasnik i njegovo ponašanje prema ljubimcu
  Ovo je vrlo bitan faktor, možda i jedan od presudnih u celom problemu. Vlasnici su ti koji svojim modelom ponačanja, ishrane, navika i fizičke (ne)aktivnosti najviše utiču na to da li će njihov ljubimac biti gojazan. Ukoliko Vašeg ljubimca konstantno častite slatkišima, preterano i često hranite, ne šetate redovno, ili meka srca dopustite da od Vas konstantno traži hranu - velika je verovatnoća da ćete tokom vremena imati gojaznog ljubimca sa svim problemima koje ovo stanje nosi. Takodje ljubimci često dele životni stil svog gazde i njegove prehrambene navike, ukoliko gazda ima višak kilograma sasvim je verovatno da će ih i njegov ljubimac imati.

Odredjeni lekovi
 Neki lekovi poput fenobarbitona - leka koji se koristi protiv epilepsije, zatim kortikosteroida, antibiotika koji se dugo koriste i hormonskih preparata mogu izazvati stvaranje masnih naslaga i pojačan apetit. U vezi svih rizika odredjene terapije i njenog uticaja na telesnu težinu ljubimca konsultujte se sa Vašim veterinarom.

Strategija terapije gojaznosti ljubimaca


  Terapija gojaznosti ljubimca treba da ide u tri pravca:
     - menjanje životnih navika životinje
     - smanjen unos hrane
     - pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću

   Pod menjanjem životnih navika ljubimca (a često i vlasnika) podrazmeva se dresura i disciplina ljubimca, drastično smanjenje kaloričnih poslastica i nagrada, češće šetnje, nove igračke, ili nova zanimacija za hrčka u kavezu. Ubacivanje novih, hranljivih, a niskokaloričnih sastojaka u ishranu. Morate više pažnje i vremena posvetiti zajedničkim aktivnostima sa svojim ljubimcem. Takodje pratite instrukcije proizvodjača hrane i ne dajte vašem ljubimcu veće porcije nego što je propisano.

Korekcija ishrane ljubimca je presudan faktor

   Smanjenje unosa hrane, količinski, kao i broja obroka, ne znači nužno i lošiji kvalitet ishrane. Danas postoje razni suplementi, posebne hrane za životinje sa viškom kilograma i recepti za pripremu ukusnih niskokaloričnih obroka od  raznovrsnih sastojaka koje možete dati svom ljubimcu. Takodje, vrlo je bitno da ljubimcu dajete više tečnosti nego obično. Za mačke to mora biti hrana bogata posnim mesom, dok je za pse bolje dodati više svežeg povrća, a umesto testenina i poslastica dati voće koje ljubimac voli, takodje vrlo je bitan povećan unos vlakana zbog dužeg osećaja sitosti. Više o optimalnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati OVDE.

   Pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću znači duži i češći boravak na otvorenom, postupno povećavanje obima i zahtevnosti fizičkih vežbi i rad na poboljšanju kondicije. Ovo je proces koji zahteva duži vremenski period, ali je izuzetno bitan, pogotovo za ljubimce koji su u kući.


Gojazni ljubimci pas i mačka



   Medikamentozna terapija gojaznosti indikovana je kod ekstremnih slučajeva, gde postoji životna ugroženost i kod nas se retko sprovodi. Ali, za razliku od ljudi, ovi lekovi se nisu najbolje pokazali u terapiji i imali su mnogo neželjenih efekata na i ovako loše opšte zdravstveno stanje ljubimca.

   Konsultujte se sa svojim veterinarom oko strategije terapije i predloženih dijeta kojima se može izlečiti gojaznost i preduprediti čitav niz problema. Osigurajte Vašem ljubimcu zdravlje i dugovečnost.

Ukoliko želite da učestvujete u naučnom istraživanju - anketi naših kolega na temu gojaznosti ljubimaca popunjavanjem upitnika, kliknite OVDE.

Panvet tim

Toksini opasni za ljubimce - infografika



  Naši ljubimci su aktivna i ljubopitljiva stvorenja. Ovakvo ponašanje može da ih dovede u kontakt sa opasnim hemikalijama i namirnicama koje nisu dobre po njihovo zdravlje.
  Spisak najčešćih toksičnih supstanci, simptomi trovanja i saveti za prvu pomoć su tema ove Panvetove infografike.

Toksini, hemikalije i namirnice opasni za ljubimce - Panvet infografika
Kliknite na sliku za uvećanje (+)


Panvet tim  

19. 02. 2017.

Bolest mačjeg ogreba - Cat scratch disease

Bolest mačjeg ogreba Cat scratch disease - Panvet Subotica



   Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana  zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, sa mačića na odrasle jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja.
   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome slične kao i kod ljudi.
   Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.

15. 02. 2017.

Mačke i ljiljani - infografika



   Većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da ljiljani, kao porodica biljaka, sadrže jedinjenja koja su otrovna za mačke. U zavisnosti od vrste biljke njihova toksičnost varira. Obzirom da su ovo dekorativne biljke lepih cvetova, velika je verovatnoća da ih imate u svom domu, ili u bašti. Kontakt sa biljkom može ostaviti velike posledice na zdravlje i funkciju bubrega mačke.


Ljiljani su otrovni za mačke Panvet Subotica
Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

07. 02. 2017.

Panvet objektiv - februar


   Panvet objektiv - slike iz svakodnevne stručne i hirurške prakse u Panvet veterinarskoj stanici Subotica, objavljivane su posredstvom društvenih mreža na velikim veterinarskim portalima širom sveta (Brazil, Španija, USA, Nemačka...).
Teški, komplikovani i nesvakidašnji slučajevi deo su posla svakog veterinara. Potrudili smo se da ih dokumentujemo na pravi način.

   Ova forma na blogu biće objavljivana periodično - na svaka dva meseca.

   Skrećemo pažnju da neke slike mogu biti uznemirujuće za osetljive osobe!