04. 08. 2017.

Gubitak sluha - gluvoća kod ljubimaca

Gubitak sluha, gluvoća kod ljubimaca


   Mnogi zdravstveni problemi koji utiču na ljude - uključujući i gubitak sluha, takođe utiču i na naše kućne ljubimce. Na sreću, većina kućnih ljubimaca veoma dobro se prilagođava ovom nedostatku uz malu pomoć svojih vlasnika.

Šta uzrokuje gubitak sluha kod kućnih ljubimaca?


   Neki kućni ljubimci su rođeni gluvi, ili nagluvi - kao što je to uglavnom slučaj sa albino rasama, dok drugi izgube sluh u nekom trenutku svog života uglavnom kao posledica starosti, ili bolesti.

   Gubitak sluha tokom života se često vezuje za starost životinje, izloženost teškim metalima i trovanju, ili može nastupiti nakon što Vaš ljubimac uzme određene lekove, uključujući lekove za hemoterapiju, diuretike, ili neke antibiotike. Zbog toga je uvek potrebno konsultovati veterinara za terapiju da bi se predupredile moguće neželjene posledice.

   Tumori u ušnom kanalu, ili mozgu takođe mogu biti odgovorni za gubitak sluha, ili gluvoću. Drugi potencijalni uzroci uključuju hronične infekcije ušiju, preveliko nakupljanje cerumena (ušni vosak) u ušnom kanalu, hipotireoidizam, dijabetes, štenećak, moždani udar, ili različite povrede i strana tela u ušnom kanalu.

   Gubljenje sluha u nekim slučajevima može izazvati i probleme u hodu, koordinaciji i ravnoteži, budući da informacije o orijentaciji u prostoru dolaze do mozga takođe iz unutrašnjeg uha. U ovom slučaju neophodno je davati oralno posebnu grupu lekova i suplemente za stimulaciju cirkulacije u ovom delu lobanje. Ako Vaš pas, ili mačka ima ovaj problem tzv. Vestibularni sindrom, više o tome možete pročitati OVDE.


Da li su neki kućni ljubimci predispozicioniraniji za gubitak sluha?


   Gubitak sluha može biti povezan sa genetikom u nekim slučajevima. Problem je verovatniji ako je kućni ljubimac beo, bez pigmenta (albino). Zapravo, oko 80% belih mačaka sa plavim očima pokazaće znake gluvoće već četiri dana nakon rođenja. Problem se javlja usled genetski uslovljenih degeneracija u unutrašnjem uhu, te se vibracije ne pretvaraju u nervne impulse i ne stižu do mozga, koji tumači nervne impulse kao zvuke.

Anatomija čula sluha kod psa
Anatomija čula sluha kod psa


   Pigmentno povezana gluvoća kod pasa nastupa kada je ograničeno snabdevanje krvi u kohleji - anatomskom delu unutrašnjeg uha, što uzrokuje smrt nervnih ćelija i prekid prenošenja impulsa do mozga. Do gubitka sluha u vezi sa pigmentom može doći kod bilo koje rase pasa, ali dva gena koja uzrokuju ovu vrstu gluvoće se najčešće nalaze kod: Nemačke doge, Kolija, Starog engleskog i šetlandskog ovčara, Staford terijera, Samojeda, Dalmatinaca i Bul terijera.

Koji su znaci gubitka sluha kod ljubimaca?



Znaci gluvoće kod životinja
Ako primetite da Vaš ljubimac ne razume stare komande, ili se ne obazire na zvukove u okolini velika je šansa da ima probleme sa sluhom

Ako Vaš ljubimac pati od gubitka sluha, možda ćete primetiti jedan, ili više sledećih znakova:

- Vaš ljubimac više ne dolazi kada ga zovete, ili pokazuje druge promene ponašanja.
- Vaš pas, ili mačka ne reaguje na glasne zvuke i buku.
- Vaš ljubimac može mirno spavati pored gužve u prostoriji, ili oluje napolju.
- Vaša mačka konstantno mjauče, ili Vaš pas laje više nego inače.
- Vaš ljubimac naginje glavom na jednu stranu.
- Vaš pas, ili mačka se ne pojavljuje u trenutku kada otvorite konzervu hrane za kućne ljubimce.

Kako mogu da pomognem mom ljubimcu?


   Odvedite svog ljubimca veterinaru čim uočite probleme sa sluhom. Iako tretman nije delotvoran u svim slučajevima - ako je gubitak sluha uzrokovan upalom, infekcijom, lošom cirkulacijom, ili tumorom - lekovi, ili hirurgija mogu pomoći da se potpuno, ili bar delimično vrati sluh.

   Ako je gubitak sluha trajan, potrebno je vremena za Vas i Vašeg ljubimca da se prilagodite novoj situaciji. Čuvajte svog krznenog prijatelja tokom šetnje na povodcu, jer neće čuti Vašu komandu, ili na primer da nailaze kola.

   Uspostavljanje novih, vizuelnih, znakova komunikacije zahteva vremena i strpljenja. Često ćete, na početku, upadati sa svojim ljubimcem u različite situacije o kojima ranije niste razmišljali. Moraćete koristiti i svetlosne signale mobilnim telefonom, ili baterijskom lampom da bi privukli pažnju Vašem ljubimcu u igri kada hoćete da mu se obratite, ili naredite nešto.

Novi gestovi, mimika i signali rukom neophodni su za komunikaciju
Novi, vizuelni, način komunikacije je neophodan u svakodnevnim aktivnostima

   Ranije je Vaš krzneni prijatelj znao da lupanje vrata znači da ste napustili kuću, ali sada ako Vas ljubimac ne vidi da odete i ne može da Vas nađe po kući, on može biti jako uznemiren. Možete sprečiti ovu konfuziju započinjanjem novih rituala koje ćete koristiti u svakodnevnoj komunikaciji sa njim.


Signali rukom koje Vaš ljubimac može lako naučiti


   Signali rukom mogu biti veoma efikasan način komunikacije sa kućnim ljubimcem, bez obzira da li je nagluv, ili ste jednostavno na bučnom mestu. Provedite nekoliko minuta svakog dana navikavajući ga na ove signale. Ne zaboravite da ohrabrujete svog kućnog ljubimca tokom treninga uz poslastice.

Sedi

Signal rukom za gluve ljubimce, sedi



   Držite ruku ravno dlanom prema dole. Pomerite ruku malo nadole da biste pokazali da Vaš ljubimac treba da sedne. Nežno pritiskati zadnji deo leđa ljubimca ka dole, dok mu dajete naredbu, može mu olakšati da razume šta signal znači.

Dođi


Signal rukom za gluve ljubimce, dođi


  Držite ruku pred Vama dlanom okrenutu prema sebi. Primičite kažiprst, ili celu šaku ka svom telu da biste naznačili da želite da ljubimac dođe kod Vas, kao što bi isti gest pokazali i čoveku.

Dobar pas, ili mačka


Signal rukom za gluve ljubimce, dobar pas, ili mačka


   Vaš ljubimac više ne može da čuje pohvalu kada mu kažete da je dobar, ali možete mu to pokazati rukom. Svaki signal i gest koji često koristite kada je uradio nešto dobro, uz poslasticu, bilo da je to palac gore, ili kratko maženje po glavi, vremenom će dobiti smisao pohvale kada ga životinja bude razumela.

Ostavi to, ne, no-no


Signal rukom za gluve ljubimce, ostavi, ne


   Pravi način da pokažete ljubimcu da je neki njegov gest nepoželjan, loš, ili kažnjiv - najbolje bi bilo da uz gestove neodobravanja (odmahivanje glavom, ozbiljno lice, oštar pogled) pomeranjem kaziprsta levo - desno pokažete svoje nezadovoljstvo. Posle nekog vremena Vaš ljubimac će shvatiti značenje ovih signala.

Ako ste zabrinuti da Vaš kućni ljubimac možda pati od gubitka sluha, pozovite nas i zakažite pregled u Panvet veterinarskoj stanici, Subotica.

Panvet tim

01. 08. 2017.

Eutanazija ljubimca - da li i kada reći poslednje zbogom

Eutanazija kućnog ljubimca


   Eutanazija u prevodu sa grčkog jezika znači ubistvo iz milosrđa, ili samilosti - ovo praktično znači omogućavanje lake i bezbolne smrti kod neizlečivih bolesti, ili ukoliko pacijent trpi neizdržive bolove.
  Većina pravnih sistema zemalja ovakav postupak kažnjava i smatra ubistvom, iako u mnogim jurisdikcijama stručno lice može zakonito odlučiti da se ne nastavi pacijentov život, ili da izda lekove koji ublažavaju bol čak i kad skraćuju život pacijenta.
  Udruženja koja se zalažu za zakonitu eutanaziju postoje u mnogim zemljama. Ova tema izaziva često oprečna mišljenja i kontroverze, zato je potrebno tačno definisati kada je, i u kojoj meri zastupljena kao krajnja mera u veterini.

Proces donošenja odluke nije lak za vlasnika
Proces donošenja odluke prate brojne moralne i emotivne dileme

   Nije lako reći zbogom voljenom ljubimcu, posebno onom koji je živeo dug i srećan život uz nas. Iako možda u ovom trenutku ne možete zamisliti život bez svog kućnog ljubimca, ili Vam se ovakvo razmišljanje čini neprihvatljivim - eutanazija (uspavljivanje) može biti jedina odluka koju možete doneti kada Vaš četvoronožni prijatelj pati.

Donošenje odluke


   Ako je Vaš kućni ljubimac ozbiljno povređen u strašnoj nesreći, ima drastične komplikacije teške hronične bolesti, ili je vrlo star sa brojnim zdravstvenim problemima i ne očekuje se oporavak - eutanazija je očigledno najhumanija opcija.

   Ipak, izbor nije uvek jasan u drugim situacijama. Usponi i padovi su česti kada kućni ljubimci pate od teških hroničnih bolesti koje im utiču na kvalitet života i svakodnevne aktivnosti, što može otežati odluku.

Procena kvaliteta života


   U ovakvim situacijama treba sebi postaviti pitanje i dati iskren odgovor - da li Vaš ljubimac uživa u životu uprkos teškoj bolesti, ili stanju? Ako je Vaš pas, ili mačka u stalnom bolu, ili neudobnosti, uprkos dobrom i sveobuhvatnom veterinarskom tretmanu i izgleda da ne može i neće biti poboljšanja, možda će biti vremena za razmatranje eutanazije sa nadležnim veterinarom.

Zakon o dobrobiti životinja sankcioniše eutanaziju osim u striktno definisanim slučajevima

Zakon o dobrobiti životinja u našoj zemlji zabranjuje eutanaziju, osim u strogo definisanim slučajevima kada stručno lice - veterinar zaključi da su iskorišćene sve medicinske opcije za terapiju i poboljšanje kvaliteta života ljubimca, a one nisu dale rezultate.


Znaci da ljubimac može imati loš kvalitet života uključuju:

 - Bol koji se ne može kontrolisati lekovima. U mnogim slučajevima, kućni ljubimci mogu imati dobar kvalitet života ukoliko im se hronični i jaki bolovi olakšaju lekovima. Kada lekovi više ne pomažu, možda je pravo vreme za eutanaziju. Ako imate poteškoća u proceni nivoa boli, pitajte veterinara Vašeg ljubimca za mišljenje.

Lekovi protiv bolova mogu pomoći u velikom broju slučajeva, ali u izuzetno teškim stanjima ova terapijska mera ne daje adekvatne rezultate

 - Konstantne gastrointestinalne smetnje - povraćanje i dijareja. Ako Vaš ljubimac vremenom postaje sve bolesniji bez očiglednih šansi za ozdravljenje - povraćanje, zatvor i dijareja mogu postati svakodnevne pojave, posebno kod onkoloških procesa. Zato nije iznenađujuće što ove pojave mogu prouzrokovati da Vaš krzneni prijatelj dodatno izgubi na težini, postane hronično dehidriran i potpuno letargičan.
  Često se ova stanja donekle mogu preduprediti jakim i skupim lekovima, ali u krajnjim fazama bolesti počinje da dolazi i do potpunog zastoja u varenju, kao i stomačnih krvarenja koje dodatno narušavaju zdravlje i onemogućavaju svaki unos hrane, ili vode u organizam.
   U tim trenucima pitanje je vremena kada će Vaš već namučeni ljubimac završiti svoj životni put, stoga je najbolje konsultovati se sa veterinarom kada je najbolje razmotriti opciju eutanazije.

 - Otežano disanje/gušenje. Da li je svaki dah borba za život Vašeg ljubimca? Problem otežanog disanja, krvarenja i vode u plućima je izuzetno neprijatan i čak vrlo bolan. Ukoliko nema pomoći klasičnim medicinskim procedurama, ili one nisu dostupne, proces eutanazije se nameće kao jedina ispravna opcija.

 - Nema interesovanja za omiljene aktivnosti, teška letargija, neurološki ispadi i nepokretnost. Ozbiljno bolesni kućni ljubimci često izgube interesovanje za svoje omiljene aktivnosti, ili prosto nisu više u stanju da ih obavljaju, kao što su one najprostije - igranje i šetnja. Kod nekih oboljenja dolazi do teških i vrlo frekventnih epileptičnih napada i oduzetosti. Kao posledica starenja, tromboze, udarca, ili pada može se desiti oštećenje centralnog nervnog sistema i pojava oduzetosti dve, ili sve četiri noge. Specijalno dizajnirana invalidska kolica mogu pomoći kućnim ljubimcima sa nepokretnostima zadnjih udova i mogu biti dobar izbor ukoliko je Vaš ljubimac mlad i u dobrom opštem zdravlju - obavezno pitajte svog veterinara o svim opcijama pre donošenja bilo kakve odluke.

 - Izuzetno loša krvna slika, teška anemija i potpuno oslabljen imunitet. U nekim slučajevima teških bolesti, čak i agresivan tretman, kao ni transfuzije krvi neće spasiti Vašeg psa, ili mačku, već će samo produžiti patnju u preostalom vremenu. Kada je prognoza data od strane veterinara loša, eutanazija može sprečiti nepotrebnu patnju kako za njega, tako i onu emotivno-psihološku za Vas.

 - Inkontinencija. U određenom trenutku, ozbiljno bolesni ljubimac više ne može kontrolisati rad svoje bešike, ili creva. Ovo stanje kasnije dovodi do niza drugih posledica, najčešće teških upala i bolova čije rešavanje predstavlja samo trku sa vremenom, agoniju i iscrpljuje kako samog ljubimca koji je već narušenog zdravlja, kao i njegove vlasnike. Više o inkontinenciji možete pročitati u našem postu OVDE.

Eutanazija ljubimaca

Ko bi trebao biti uključen u odluku?


   Uključivanje svih članova porodice, ili drugih članova Vašeg domaćinstva u odluku može sprečiti povređena osećanja i grižu savesti tokom već vrlo emotivnog perioda.

   Objasnite ukućanima da se Vaš ljubimac neće oporaviti od bolesti, ili stanja i da pati uprkos odličnoj nezi koju ste mu pružili. Čak i mlađa deca mogu biti uključena u diskusiju, ako koristite odgovarajući jezik i na pravi način objasnite o čemu se radi.

   Iako je često neophodna neposredna eutanazija za sprečavanje patnje u teškim okolnostima, postupak se može nakratko odložiti da omogući dovoljno vremena za svakoga ko je brinuo o ljubimcu da se oprosti u većini situacija.

Proces Eutanazije


   Pre nego što počne proces, moraćete da odlučite da li želite da ostanete uz svog kućnog ljubimca u ovim teškim trenucima.

   Neki ljudi u poslednjim minutima ostaju sa svojim kućnim ljubimcem, dok neki za to prosto nemaju srca, ali mnogi veterinari dozvoljavaju i ohrabruju vlasnike ljubimaca da budu sa svojim kućnim ljubimcima kroz ovaj proces. Iako će Vam biti teško, patnja Vašeg voljenog kućnog ljubimca često bude tolika da ceo proces donosi olakšnje i uverenje o neophodnosti i ispravnosti takvog postupka.


Proces eutanazije
Proces davanja eutanazije počinje ubrizgavanjem sedativa

   Komfor Vašeg kućnog ljubimca je glavna briga tokom procesa eutanazije. Pacijent prvo dobija jak sedativ koji će izazvati pospanost. Nakon što sedativ počne da deluje, veterinar ubrizgava posebne kombinacije supstanci za eutanaziju u prednju, ili zadnju nogu. Lek uzrokuje da vaš ljubimac postane nesvesan, a onda zaustavi i srce.
Smrt se obično javlja samo nekoliko minuta nakon što ljubimac dobije injekciju.

  Iako je Vaš ljubimac umro, možda ćete primetiti neki pokret noge, ili pokret mišića u telu nekoliko minuta nakon smrti. U vreme smrti, često se dešava pražnjenje bešike, ili creva usled opuštanja mišića.

Zaključak


   Obrada ove teme je neophodna, jer ljubimac nije igračka koju možete ostaviti, ili uraditi eutanaziju nad zdravom i mladom životinjom bez očiglednog povoda - već živo biće sa potrebama, osećanjima i nagonima koje naprosto ima kraći životni vek od čoveka i vrlo je verovatno da će svaki odgovoran vlasnik doći u situaciju da mu u nekom periodu bude predložena i ovakva opcija.

  U praksi se, nažalost, dešavalo da zbog nemogućnosti za brigu o ljubimcu, velikih finansijskih opterećenja prilikom terapije hroničnih bolesti, ili zato što im je ljubimac naprosto "dosadio" - sam vlasnik predloži eutanaziju kao rešenje, što NIKAKO nije opcija dokle god postoji nada i realni uslovi za izlečenje i zdravstveno poboljšanje.

Panvet tim

02. 07. 2017.

Kokcidioza kod životinja

Kokcidioza kod ljubimaca


    Kokcidioza je parazitsko oboljenje organa za varenje životinja (pasa, mačaka, kunića, ptica...), kao i čoveka. Ova bolest nema zoonotski potencijal, obzirom da svaka vrsta životinje ima svoju, specifičnu vrstu parazita - tako da nije moguć prelaz sa psa na čoveka, mačku, ili ljubimca druge vrste. Ipak, savetuje se da imunološki kompromitovane osobe, one koje piju imuno-supresive i citostatike preventivno izbegavaju kontakt sa obolelom životinjom.

  Parazit je jednoćelijska protozoa i naseljava se najčešče u tankom crevu domaćina bilo koje vrste. U retkim slučajevima kokcidiju možemo pronaći nekad i u jetri (kod kunića), ili drugim abdominalnim organima - poput bubrega kod nekih vrsta ptica. Prenosi se fecesom u kome su jajašca i koja mogu dospeti ponovo u životinju koja ih nosi, ili druge pripadnike vrste kroz konzumaciju zaražene vode, hrane, ili koprofagijom (jedenjem izmeta). Jajašca iz fecesa u spoljnoj sredini mogu opstati čak do godinu dana uz prave temperaturne uslove, a neretko su otporna i na klasična dezinfekciona sredstva i niže temperature.

Kokcidioza kunića i kokcidija pod mikroskopom
Izgled kokcidioze kunića pod mikroskopom u Panvet ambulanti

  Kokcidija pogađa najčešće vrlo mlade jedinke koje još nemaju oformljen imunitet i adekvatnu crevnu floru (mačiće, štence, piliće...).
  Postoje primeri da bolest dugo prolazi neopženo i bez jasnih simptoma, posebno kod odraslih jedinki koje mogu biti rezervoar bolesti - to su uglavnom imunološki kompromitovane životinje sa istorijom drugih hroničnih bolesti, npr. štenećaka kod pasa, ili FIV-a i leukemije kod mačaka; jedinke koje žive u lošim sanitarnim uslovima; one koje su sklone jedenju sopstvenog, ili tuđeg izmeta i u starijem dobu; zatim jedinke pod stresom - posle dugog transporta u kavezu, loše ishrane, loših vremenskih uslova i sl.

Štenci su osetljivi na kokcidiozu
Štenci i mačići su posebno osetljivi na kokcidiozu

  Utvrđivanje kokcidije vrši se posle veterinarskog pregleda, uzimanjem uzorka stolice za mikroskopsku analizu gde se vizuelno potvrđije prisustvo parazita.

Simptomi


  Simptomi kokcidioze su prvenstveno čest krvav, ili sluzav proliv, manjak apetita, mršavljenje, anoreksija, loš kvalitet krzna (perja), dehidratacija, stomačni grčevi, povraćanje, nadimanje, letargično ponašanje, pa i smrt posledično. Simptomi se ispoljavaju obično 7-14 dana od unošenja zaraze.

Lečenje


  Terapija protiv kokcidija ne ubija parazite. Umesto toga, lekovi koji se koriste (antibiotici, sulfo-preparati) sprečavaju dalje razmnožavanje kokcidije, omogućavajući imunom sistemu mlade životinje da se vremenom izbori sa infekcijom.
Lečenje obično traje 1-14 dana, a u nekim slučajevima i duže u zavisnosti od leka, težine bolesti i vrste životinje.

Odrasla jedinka bez klasičnih simptoma bolesti često prenese parazit mladima

   Vrlo mali broj cista može preostati u organizmu domaćina bez pojave simptoma posle lečenja, ali se lako mogu aktivirati i namnožiti u situacijama kada je imunitet oslabljen, ili je životinja izložena većem stresu.
  Ovo se uglavnom javlja kod odraslih jedinki, gde treba povremeno ponavljati uzorkovanje stolice za analizu i sprovoditi lečenje dokle god je to potrebno, jer ove jedinke mogu biti opasnost za mladunce koji nisu stekli otpornost na parazit. Duža primena kokcidiostatika uglavnom ne dovodi do komplikacija, ali ukoliko primetite promene, ili infekciju na očima Vašeg ljubimca, javite se obavezno veterinaru.

Preventiva


  Osnovni vid preventive je izbegavanje davanja neproverene hrane i vode. Neophodno je redovno čišćenje i temeljna dezinfekcija mesta gde ljubimac boravi i menjanje podloge u njemu. Takođe je neophodno redovno čistiti pojilice i hranilice. Dobrom dresurom i korekcijom ponašanja onemogućiti ljubimca da jede sopstveni, ili tuđ izmet. Kod kunića jedenje izmeta noću je najbolje rešiti rešetkastim podom kaveza, te kunić neće moći da ga dohvati. Kod nekih ljubimaca je preporučljivo i preventivno davanje kokcidiostatika jednom mesečno.


Većina slučajeva kokcidioze ima pozitivan ishod izlečenja
Najveći broj adekvatno lečenih slučajeva se dobro završi po pacijenta

Ekonomski značaj


  Zaražena životinja je mršavija i slabija od drugih iz legla - što može uticati na njen izbor za dalju prodaju, razmnožavanje, ili takmičenje.
  Ekonomski značaj adekvatne sanacije, preventive i lečenja u prehrambenoj industriji prvenstveno se ogleda u smrtnosti pilića, ili mlade stoke koja može biti i do 10% od ukupnog broja zaraženih ukoliko se ne sprovedu potrebne mere.
Panvet tim

02. 06. 2017.

Neobična ponašanja ljubimaca

Neobična ponašanja pasa i mačaka


  Naši ljubimci imaju određena ponašanja i rituale koji im pomažu u svakodnevnom životu i komunikaciji sa drugim pripadnicima njihove vrste. Neka od tih ponašanja nama izgledaju potpuno bizarno, ili kulturološki neprihvatljivo, pa čak i grozno, ali ona su sastavni, normalan i prirodni deo ponašanja povezan sa instinktima i zakonitostima komunikacije.

  Problem uglavnom nastaje pri ljudskom nerazumevanju signala koje nam naš ljubimac šalje, ili čak njihovom sankcionisanju, što pas, ili mačka ne razumeju - to uglavnom dovodi do stresa i osećaja odbačenosti jedinke, a posledično može dovesti i do većih problema u ponašanju, agresivnosti prema vlasniku i ljudima uopšte, depresiji, odbijanju hrane, strahovima, fobijama i drugom patološkom ponašanju.

  Spomenućemo neka od čestih, nama neprihvatljivih, a potpuno normalnih vrsta ponašanja za pse i mačke. Svako od tih ponašanja ima logično objašnjenje, koje će nam pomoći da shvatimo suštinu i šta se dešava ukoliko burno reagujemo i sankcionišemo ove reakcije ljubimca. Takođe previše ležerni odnosi između ljubimca i vlasnika su obično neusklađeni i kao takvi uzrokuju stres kod životinje. Zbog toga bi takvi odnosi trebalo da se izbegavaju i zamene interakcijama u formi komanda–odgovor–nagrada.

  Ljubimac nije igračka, već živo biće sa nagonima i potrebama, koje čovek, kao inteligentnija i svesna jedinka, treba da razume, izađe im u susret, uloži napor da ih modifikuje i posveti pažnju zajedničkim aktivnostima kako bi se stvorila adekvatna veza.

Jedenje sopstvenog izmeta 


  Ovakvo ponašanje naziva se koprofagija. Štenci često jedu sopstveni i tuđi izmet, kao i izmet biljojeda (goveda i konja). Ovakvo ponašanje sa ljudskog aspekta je grozno i nehigijenski, ali kod životinja, pogotovo u mladom dobu je sasvim normalno. Vremenom, ova pojava se gubi tokom odrastanja, mada kod nekih pasa može ostati i u kasnijem dobu, mada u malom obimu. Pokušaj sankcionisanja ove prakse retko se pokaže uspešnim, a može dovesti do potpuno suprotnog efekta, gde je ljubimac u ranom uzrastu potpuno zbunjen i pod stresom zbog neharmoničnog odnosa sa vlasnikom. Uzroci mogu biti razni, od znatiželje, nedostatka nekog nutrijenta i gladi, do proste dosade.

  Ukoliko odrastao pas koji nije jeo sopstveni izmet počne ponovo da ga konzumira, to može biti signal za neka oboljenja kao što je dijabetes, Kušingova bolest, upala pankreasa i smetnje u varenju, ili depresija. Zato je neophodno da, ukoliko primetite da Vaš pas radi neke atipične stvari, potražite pomoć veterinara koji će adekvatnom dijagnostikom utvrditi ima li osnova za zabrinutost.

Lov na druge životinje


  Često se desi da vlasnici ostanu zatečeni prizorom koji ih dočeka kada mačka na kućnom pragu, kuhinji, ili čak u krevetu ostavi mrtvog, ili polu-živog glodara, ili insekta kog je ulovila. Ova pojava izaziva potpuno suprotan osećaj i reakciju kod vlasnika od onog koji je posredi.
  Ne treba smetnuti sa uma da su naši ljubimci u suštini lovci i mesojedi. Stručnjaci smatraju da ovim gestom mačka izražava zahvalnost vlasniku, ostavljajući mu plen koji je ulovila. Postoji tumačenje da želi da je vlasnik pohvali za spretnost, ili kod sterilisanih jedinki ovo ponašanje se može protumačiti i kao instinktivni pokušaj mačke da "nauči" vlasnika da lovi plen, kao što bi naučila svoje mačiće.

  Kod pasa ovakvo ponašanje se ogleda u gonjenju mačaka i živine. I ovo je ponašanje koje je potpuno u skladu sa prirodom psa kao lovca i mesojeda. Međutim, problem nastaje ako pas, vođen blagonaklonim odnosom vlasnika, pa čak i podsticanjem na ovakvo ponašanje napravi korak dalje - agresivno hvata "plen" i ubija druge životinje. Ovo posebno važi za rase pasa koje su sklone agresivnom ponašanju. Psi koji su navikli da se ovako ponašaju, bez adekvatne reakcije vlasnika koji bi im tako nešto zabranio u ranijem dobu, uvek će pokušavati da naprave štetu, te je jedini način za rešenje problema izbegavanje kontakata sa mačkama, živinom i sitnim životinjama.

Mirisanje genitalne i analne regije drugih životinja


  Ma koliko nama ovakvo ponašanje izgledalo neprijatno, ovo je bitan deo interakcije između dve jedinke i sastavni deo upoznavanja. Mirisi i žlezde koje se nalaze u tim regijama pružaju informacije ljubimcima ko je životinja u nihovoj blizini, kog je pola, pa čak i šta je jela i kako se oseća. Nemojte nasilno udaljavati ljubimce, ili ih grditi, pustite ih da se na prirodan i njima znan način adekvatno upoznaju.

Jedenje trave


Ukoliko Vaš ljubimac jede travu, ili samo određene biljke najverovatnije im treba neki od nutrijenata iz njih. Psi imaju odličan njuh i uglavnom ne jedu biljke koje će štetiti njihovom digestivnom traktu. Ovo ponašanje je primećeno i kod vukova i lisica u divljini, tako da se može smatrati normalnim.

Ipak treba obratiti pažnju, često ljubimci jedu travu i zbog toga što žele da povrate određenu hranu koju su pojeli i koja im smeta, ukoliko imaju kiselinu u želudcu, ili bolove u stomaku. Ako je ovakvo ponašanje često, treba ljubimca odvesti veterinaru da se utvrdi pregledom zašto je došlo do ovog ponašanja i uvede određena terapija ukoliko postoje gastro-intestinalne smetnje.

Jedenje trave kod pasa i mačaka
Jedenje trave kod pasa je normalna pojava, ali i znak stomačnih problema

Zaskakanje drugih ljubimaca, predmeta, ili noge čoveka


  Svima nam se desilo da se osećamo posramljeno, ili izvinjavamo drugim ljudima, jer je naš pas zaskočio njihovog ljubimca, ili nogu drugog čoveka. Stručnjaci smatraju da ovakvo ponašanje nema bitno seksualnu konotaciju, već je to naprosto deo uzbuđenja, ili traženja pažnje. Ovakvo ponašanje se može javiti i kod kastriranih, i kod nekastriranih ljubimaca. Najbolji savet je da komandom, igračkom, ili poslasticom skrenete pažnju ljubimcu. Osoba čija je noga "zaskočena" najbolje bi bilo da ignoriše ovo ponašanje, jer je tada najveća šansa da ono brzo prestane.

Zurenje


  Ukoliko pas, ili mačka konstantno zure u Vas, to obično znači da hoće nešto što možete da joj pružite (hranu, vodu, poslasticu, igračku, ili želi u toalet). Ipak ne treba smetnuti sa uma da životinja koja nije vezana za vlasnika, ili u odnosu sa strancem ova forma ponašanja može značiti i agresivnost, ili strah, te treba razumeti pravi kotekst okolnosti u kojima se dešava ova pojava.

Trganje, "krađa" i zakopavanje predmeta po kući


  Nama je malo nelogično ponašanje ljubimca kada vidimo da je rastrgao, ili zakopao omiljenu igračku, kada nam ukrade i izgrize čarapu, ili skupocenu cipelu. Ipak, ovo je normalno ponašanje životinja koje su nekada bile predatori, takve stvari bi radile i u prirodi. Za korekciju ovakvog ponašanja uglavnom je dovoljno glasno i jasno izvesti naredbu koja će skrenuti pažnju ljubimcu da takvo ponašanje nije dobrodošlo. Ipak najbolji način da zaštitite svoje skupocene stvari je da ih sklonite van domašanja ljubimca.
Uzrok ove pojave može biti i prosta želja za igrom, privlačenje pažnje, ili dosada, tako da, ukoliko se ova radnja ponavlja može se tumačiti i u ovom kontekstu. Budite ubeđeni, psi i mačke uvek znaju gde su neki predmet zakopali! :)

Prosipanje vode iz posude njuškom, ili šapom


  Mnoge mačke često šapom guraju, ili prevrću posudu sa vodom koju ste im tek pružili. Ovo neuobičajeno ponašanje stručnjaci objašnjavaju time što je nemirna voda mnogo zanimljivija ljubimcima nego mirna - za koju se instinktivno obično vezivalo to da je zagađena, ili puna parazita. Ovo ponašanje je normalno i vuče korene iz davnih vremena kada su naši ljubimci živeli u prirodi, ili pak lovili ribu i vodozemce u njoj.

Fantomski simptomi bolesti


  Životinja usvaja razne oblike ponašanja tokom svog života i često je u stanju da situaciju izmeni u svoju korist. Neki psi vremenom shvate iz iskustva da svaka manifestacija bolesti, ili slabosti bude propraćena većom pažnjom vlasnika, boljom negom, poslasticama i sl. te u prisustvu vlasnika mogu namerno ponavljati određenje pojave kao što su kašalj, učestalo češanje, ili hramljanje. Odlazak veterinaru, pregledi i analize ne pokazuju nikakve simptome, a terapija ne daje rezultate. Često se desi da vlasnici budu nezadovoljni tretmanom, menjaju veterinara, različite suplemente i lekove dok se ne ispostavi vremenom da se simptomi pojavljuju samo u prisustvu vlasnika, ali ne i prilikom pregleda veterinara, ili prisustva drugih ljudi.
  Ukoliko se nepobitno utvrdi da ne postoje zdravstveni problemi, tretman ovakvog ponašanja je ignorisanje fantomskih simptoma i nagrada kada pas ispoljava normalno ponašanje.

Vijanje sopstvenog repa


  Ovo često smešno i zanimljivo ponašanje pasa u normalnim uslovima uglavnom služi za privlačenje pažnje, ili pražnjenje viška energije Vašeg ljubimca.
  Ipak, ukoliko se često ponavlja može značiti da pas ima kožne parazite, alergijski dermatitis, ili upalu analnih žlezda na tom delu tela. Ukoliko ne možete da skrenete pažnju psa dok učestalo vija svoj rep ovo može biti znak i težih psiholoških poremećaja poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja, i povodom toga bi bilo najbolje da konsultujete svog veterinara koji će dati medikamentoznu terapiju (anksiolitike, benzodijazepine i antidepresive).

Pas vija rep
Vijanje sopstvenog repa spada u normalne reakcije, ukoliko nije previše i prečesto izraženo

Bekstvo


  Bežanju su skloni ljubimci koji su se loše socijalizovali sa drugim životinjama i ljudima. Ovo ponašanje izraženo je kod pasa koji su rano odvojeni od majke, koji su previše razmaženi, ili pak zlostavljani od strane vlasnika, jedinke koje su izložene negativnoj hijerarhijskoj promeni u porodici (na primer dolaskom deteta u porodicu), a česta su bežanja od kuće i zbog seksualnih stimulanasa u okolini.
Pas obično beži prvo na kraće vreme, potom na duže, a ukoliko u novoj sredini stekne viši hijerarhijski status, nađe dovoljne količine hrane, ili tamo nisu inhibirani stimulansi koji su mu bitni - može se dogoditi da ljubimac uopšte nema želju da se vraća kući.

  Ukoliko se ponavlja, bežanje ukazuje na veliki problem u ponašanju, ili odnosu pas - vlasnik i potrebno je dugo i strpljivo raditi na obnovi odnosa i razumevanju razloga problema.
  Obično se preporučuje za početak ograditi psa, posvetiti mu više pažnje kroz davanje omiljene poslastice, šetnju i igru, uključiti ga u zajedničke porodične aktivnosti, kao i nabaviti još jednog psa, a sve u cilju stvaranja koherentnije zajednice. Oko ovih aktivnosti najbolje je konsultovati se sa veterinarom, jer slučajevi i razlozi bega mogu biti šarenoliki, kao i pristup problemu i njegovo rešavnje.

Dočekivanje vlasnika


  Dočekivanje uz radost, lavež, skakanje na vlasnika i posetioce je normalan ritual za većinu pasa. Ovo ponašanje ne bi trebalo da smeta, ali može biti neprijatno ukoliko je pas velike rase, ukoliko previše agresivno pokazuje naklonost, ili je na primer blatnjavih šapa.
  Najčešća reakcija vlasnika na takav vid ponašanja je povišen ton, pretnja, ili čak i udarac - što pas ne razume. Ovako pomešani signali kod psa stvaraju konfuziju i osećaj odbačenosti što može rezultovati još agresivnijom "radošću" i dočekom, ili povlačenjem u sebe i depresijom.
  Pravi "lek" za preveliku ushićenost ovog tipa je da se vlasnik jedan period uzdrži od bilo kakve nagle reakcije, čak i ignoriše ove izlive. Vremenom će se intenzitet radosti dočeka smanjiti usled nedostatka povratne reakcije vlasnika i tada je vreme za uspostavljanje novog rituala gde ćete prići psu, lagano ga pomaziti i pričati sa njim, pritom ne dozvolivši da skače po Vama.

  Normalnim i uobičajenim ponašanjima za ljubimce možemo dodati i glasno mjaukanje/zavijanje, vrtenje u krug pre spavanja, krivljenje glave i načuljivanje ušiju prilikom Vašeg obraćanja ljubimcu, zavlačenje u nedostupne delove stana, nameštaja, ili dvorišta; lizanje lica i ruku vlasnika kojim se pokazuje naklonost, "trčanje" u snu itd.
Ovakva ponašanja je potrebno razumeti i prihvatiti ih, ili ih je relativno lako korigovati u određenom vremenskom periodu ukoliko je to moguće.

  O sindromu malog psa - formi ponašanja za koju su prvenstveno "krivi" vlasnici malih pasa više možete pročitati OVDE.

Pas i mačka


  Teža, patološka stanja obuhvataju čitav niz neželjenih i neuobičajenih ponašnja, ali praćenih posledicama po psihičko i fizičko stanje životinje, ili ljudi u njihovoj okolini. Ovakva ponašanja se ne mogu redukovati jednostavno i najčešće je potrebna asistencija stručnog lica, dresera i veterinara, kao i primena lekova kroz duži vremenski period da bi se stanje popravilo.

  U ova stanja spadaju duži anksiozni i depresivni periodi, agresivni ispadi, fobije, nezainteresovanost za parenje i čuvanje mladunaca, halucinacije, teški stresovi i loši rituali, praćeni posledicama kao što su ujedanje, izazivanje i agresivnost prema vlasniku, povlačenje u sebe, izostanak reakcije na spoljne stimulanse, proždrljivost, odbijanje hrane, samopovređivanje, konstantno jecanje, zapuštanje higijene, kardiološki i hormonalni problemi, napad panike, kao i inkontinencija (koja nije uzrokovana starošću i neurološkim problemima).

  Uzroci ovakvog ponašanja vuku korene iz rane mladosti ljubimca, lošeg odnosa vlasnika prema njima, lošem majčinskom ponašanju, traumi, kriznim situacijama, ili su povezane sa bolestima u starosti kao što je na primer senilnost.

Poremećaji ponašanja kod mladunaca


  Uzroci psiholoških problema kod mladunaca, pogotovo štenaca, su najčešće odvajanje, ili odbijnje od majke, prelazak u novu sredinu, strahovi od napuštanja, odrastanje u boksovima bez dovoljne socijalizacije, bez pažnje i mentalne stimulacije.
  Set ovih okolnosti dovodi do emocionalne zatupljenosti, nezainteresovanosti, javljanja paničnih epizoda, teškoća u socijalizaciji, anksioznosti, stresa i posledično depresije, kao i pojave agresivnosti.

  Javljaju se i fizičke manifestacije kao što su paničan strah, ubrzano disanje i puls, uriniranje, defekacija, povraćanje, gubitak svesti, destruktivno ponašanje, samopovređivanje, pad imuniteta, poremećaji u ishrani i sl.

Štene


  Pored saveta srtučnog lica o korekciji ponašanja i vlasnika i pasa da bi se ovakve pojave predupredile na svakodnevnom nivou, često je potrebno i uvođenje neuroleptika, antidepresiva i beta-blokatora u terapiju.

  Treba skrenuti pažnju vlasnicima da dobro izaberu i informišu se o odgajivačima, uslovima držanja ljubimaca i pročitaju svete za vlasnike kućnih ljubimaca dostupne na internetu da bi predupredili početničke greške u kontaktu sa novim članom svoje porodice. Čeka Vas uzbudljiv posao, koji iziskuje visoku motivisanost, mnogo ljubavi i strpljenja, kao i učešće čitave porodice.

Poremećaji ponašanja kod odraslih jedinki


  Ovi poremećaji mogu ići u dva pravca: ka anksioznom/depresivnom i agresivnom ponašanju. Uglavnom se dešavaju u odnosu čovek - ljubimac i uglavnom su stečene zbog loših odnosa, nerazumevanja, nepažnje i neusklađene hijerarhijske organizacije.

  Uzrok disbalansa u hijerarhijskim odnosima je najčešće taj što je  mladunčetu od dolaska u porodicu dozvoljeno da uživa sve privilegije koje ima dominantna jedinka. Onda, odrastanjem, te povlastice polako prestaju da važe i životinja oseća da gubi položaj u porodici koji je do tada imala. U ovakvoj konfliktnoj situaciji, ljubimac će koristiti agresivnost kako bi nekako očuvao svoj status. Prognoza lečenja poremećaja agresivnosti je povoljna, ukoliko su i gazde svesne da treba da sarađuju.

  Anksioznost (napetost, strepnja) i depresija posledično, javljaju se kod odraslih jedinki koje usled straha, razvijene fobije, promene sredine, ili neskladnih porodičnih odnosa, prestaju da se ponašaju svojstveno svojoj vrsti - povlače se u sebe, ne reaguju na spoljne stimulanse osim u slučaju jake emocionalne napetosti koja se organski manifestuje digestivnim poremećajima - najčešće povraćanjem i dijarejom, zatim gušenjem, odbijanjem hrane, nesvesticom, ubrzanim disanjem i pulsom i sl.

  Ovakvo stanje, ukoliko potraje, mora biti lečeno medikamentoznim putem. Potrebno je pružiti dosta pažnje i vremena ljubimcu, dati mu zadovoljavajuću mentalnu stimulaciju, raditi zajednički na prevazilaženju strahova i slušati savete stručnjaka pošto lečenje ovakvih oblika ponašanja se često sprovodi u nekoliko faza u zavisnosti od poboljšanja stanja, što je individualna stvar.

Poremećaji u majčinskom ponašanju


  Ovi poremećaji uslovljeni su lošom, ili nedovoljnom socijalizacijom i kod životinja koje su se dobro uklopile sa ljudskom, ali ne i sa svojom vrstom. U većini slučajeva, parenje je ostvarivano prisilno, ili veštačkom oplodnjom.
U normalnim situacijama, ženka bi se umirila na jednom mestu gde bi trebalo da donese na svet svoje mladunce, ali u ovakvoj situaciji ona trči uznemireno, traži prisustvo svojih vlasnika i okoti svoje mladunče u hodu ostavljajući ga. Ovi mladunci obično i uginu ako nema ko da se stara o njima. Mnoge ženke u ovoj situaciji moraju da se oštene carskim rezom pošto nemaju volje ni da se dovoljno napregnu. Sam carski rez takođe može ostaviti posledice po odnose ženki i mladunaca, jer nije došlo do prirodnog procesa, što u retkim situacijama može biti psihološki problem za ženku.

Situacija može biti i gora, kada umesto zanemarivanja mladunca, ženka počne da ga napada, ili čak i usmrti.

  Pristup koji prvo treba probati je da vlasnici sa vidnom radošću probaju da prinesu mladunče, uz veliku pažnju, maženje, poslastice i blage reči. Da se dojenje odvija uz prisustvo i odobravanje vlasnika, a po potrebi ženki se mogu prepisati lekovi sa anksiolitičkim delovanjem da bi se donekle smanjila burna reakcija. Preporuka je takođe mazati ženki bradavice gelom koji sadrži lokalne anestetike kako bi sam proces dojenja za njih bio što manje uznemirujuć. Ovakve ženke ne treba ponovo pariti dok se primarni poremećaj u ponašanju medikamentozno ne reguliše.

Terapija


  Esencijalna terapija za sve vidove neuobičajenog i nepoželjnog ponašanja je prvenstveno savet stručnjaka, veterinara, ili dresera kako se ophoditi i šta uraditi da bi se stanje promenilo na svakodnevnom nivou. Pravilno razumevanje prirode ponašanja ljubimaca je od najvećeg značaja da bi moglo adekvatno da se reaguje u različitim situacijama.

  Medikamentozna terapija je takođe terapija izbora kod većine stanja i uključuje upotrebu anksiolitika, antidepresiva, neuroleptika, sedativa, beta-blokatora i simptomatske terapije npr. lekove protiv povraćanja i dijareje.

  Kastracija i hormonalna terapija mogu samo donekle i vrlo ograničeno pomoći kod određenih stanja ukoliko su ona povezana sa hormonalnim statusom životinje. Agresivnost jedinke može biti smanjena ovim postupkom, ali ipak većina problema ima veze prvenstveno sa potpuno drugim faktorima, te se ne može sa sigurnošću očekivati da bi kastracijom problemi ponašanja mogli biti trajno rešeni.
Druge hirurške metode kao što je lobotomija izbačene su iz prakse.

Fizikalna terapija kućnih ljubimaca

 
Fizikalna terapija u veterinarskoj ortopediji


   Posle hirurške intervencije, ili završetka terapije lekovima -  nastavak rehabilitacionog procesa ljubimaca uglavnom potpuno izostaje, ili nije do kraja realizovan.

   Ovo je jedan od segmenata kojima veterinarska praksa u našoj zemlji nije dovoljno posvetila pažnju - često zbog nedostatka materijalnih sredstava, neophodne opreme, slabe edukacije i interesovanja samih vlasnika.

   Upravo primenom različitih rehabilitacionih tehnika cilj je ubrzati oporavak, povećati pokretljivost i smanjiti hroničan bol posle hirurgije, povrede, ili oboljenja.

   Fizikalna terapija je skup neinvazivnih procedura, koje primenom blagotvornog dejstva toplote i hladnoće, elektromagnetnim talasima, masažom, primenom svetlosne terapije (infracrveno svetlo i laser) i ultrazvukom deluju na ubrzanje metaboličkih procesa povređenog tkiva, poboljšanje cirkulacije, regeneraciju ćelija i vraćanje pokretljivosti, ravnoteže i snage u zglobovima.


Fizikalna terapija kod pasa i mačaka
Blagotvoran učinak terapije ispoljava se posebno kod povreda zglobova, posle hirurgije i lomova kostiju pasa i mačaka

   Sve ove metode na prirodan, bezbolan, ugodan i opuštajući način nekad i za 50% skraćuju vreme do potpunog oporavka ljubimca! Tretmani masaže, akupresure i vežbe istezanja već posle 3-5 tretmana pokazuju vidljive znake oporavljanja ljubimca. Preporuka je da prvih par tretmana treba realizovati 2x nedeljno, a nakon toga se prelazi na jednonedeljne dolaske do rešenja problema, ili kontinuirano u svrhu održavanja postignutih poboljšanja.

   Pored ljubimaca koji su imali hirurški zahvat, neurološki, ili ortopedski problem, značajna kategorija ljubimaca kojima je potrebna fizikalna terapija su seniori, sportski psi, ljubimci sa hroničnim artritisom, ljubimci skloni hroničnim upalama i padu imuniteta, rase sklone problemima sa kičmom, displazijom kukova i laktova, ljubimci sa disajnim problemima, cirkulacijom, hormonalnim statusom, problemima kolenog zgloba itd. Rehabilitacioni plan treba da se radi individualno, za svaku životinju ponaosob, uzimajući u obzir faktore kao što su: primarna bolest, starost, rasa, temperament, ishrana i način života.

Fizikalna terapija ljubimaca u Panvetu
Tretmani fizikalne terapije u Panvet veterinarskoj stanici

   Jedina ogrničenja primene fizikalne terapije jesu kancer, visoka temperatura, tromboza krvnih sudova i zarazne bolesti - posebno dermatološke zarazne bolesti. Kada se otklone primarni uzročnici, i ovi ljubimci mogu bez ikakvih problema ući u rehabilitacioni proces primenom fizikalne terapije.

    U Panvet ambulanti nudimo opciju fizikalne terapije i rehabilitacije ortopedskih, upalnih, neuroloških i bolnih stanja primenom laserske terapije, masaže i magnetoterapije. 
   Ove metode mogu značajno podstaći regenerativne procese u mišićima, kostima, tetivama, nervima i zglobovima, eliminisati bol i ubrzati zarastanje rana. Terapije traju u zavisnosti od veličine i starosti ljubimca, kao i težine bolesti - obično oko 15 do 20 minuta. Potrebno je predhodno zakazati termin na naš broj telefona 024/571-920.

Artritis kod pasa infografika
Artritis - upala zgobova kod ljubimaca je oboljenje koje se može uspešno tretirati fizikalnom terapijom

Štenećak - virusno oboljenje psa

 
Štenjećak distemper kod pasa



   Ovo zarazno, teško i lako prenosivo virusno oboljenje pasa izaziva veoma otporan virus sličan virusima boginja i goveđe kuge. U početku štenećak daje simptome slične gripu, da bi se kasnije javio širok spektar različitih poremećaja i posledica koje zavise od više predispozicionirajućih faktora: starosti (češće oboljevaju štenci od starijih pasa), otpornosti organizma, kvaliteta ishrane, predhodnih akutnih i hroničnih oboljenja, prisustva parazita u organizmu, rase (podložniji su mu koker španijeli, nemački ovčari i irski seteri), pravilne vakcinacije, tkiva/organa koje je najviše pod uticajem virusa i sl.

  Bolest je raširena po čitavom svetu. Izvor zaraze su obolele, inficirane životinje bez vidljivih simptoma, divlje životinje, kao i one koje su prebolele bolest - kod kojih se i dalje virus luči u spolješnju sredinu putem telesnih tečnosti, sekreta iz očiju i nosa, stolice i mokraće, kapljično kašljanjem i kijanjem, ili preko zajedničkih predmeta npr. igračaka za pse, čak i čovek nesvesno često bude prenosilac ovog virusa kroz igru i kontakt sa obolelim životinjama. Može se desiti da se zdrav pas zarazi i samim boravkom na mestu gde je predhodno bio zaražen pas.

štenci canine distemper štenećak
Štenci su najugroženiji od infekcije štenećakom (canine distemper)

  Infekcija je učestalija zimi, jer virus može dugo opstati u spoljnoj sredini, a i imunitet pasa je niži u hladnom periodu godine. Štenci stari 3-6 meseci i nevakcinisani stariji psi su posebno prijemčivi, zbog svoje nedovoljno stečene otpornosti na virus, ali svaki pas može oboleti ako ima predispoziciju za oboljenje pri pravim uslovima. Smrtnost se kreće od 30-80% u zavisnosti od predhodno nabrojanih faktora.

Simptomi


Inkubacija bolesti traje obično 3-6 dana, ili nešto duže.

  Simptomi štenećaka su generalno šarenoliki. Subklinički i blaži oblici su zastupljeni u 50-70% slučajeva, dok su akutni, hronični i teži slučajevi - gde se bolest potpuno razvila, ili vratila, teži sa aspekta kompleksnosti simptoma, eventualnih posledica i dužine lečenja.

Prikaz slučaja štenećaka
Prikaz slučaja štenećaka na Panvetovom instagram nalogu

  Blagi oblici infekcije manifestuju se u vidu smanjenog apetita, apatije, kratkotrajne groznice, infekcije gornjih respiratornih puteva sa upalom krajnika, kašljem i teškoćama u disanju, a postoji i serozni iscedak iz nosa i očiju, povraćanje i proliv.

  Akutni oblik bolesti karakteriše visoka telesna temperatura nakon perioda inkubacije, ovi simptomi slični gripu traju 1-2 dana, zatim sledi faza zatišja - gde životinja može potpuno izgledati zdravo (za to vreme virus prodire u krv i putem nje u druga tkiva), da bi se posle 24-48h opet pojavila temperatura sa čitavim nizom simptoma i komplikacija u zavisnosti od lokalizacije sistema organa koje je virus napao - respiratorni, crevni, kožni, ili nervni. Dolazi do imunosupresije usled pada broja belih krvnih zrnaca, a često i do sekundarnih bakterijskih infekcija, posebno u digestivnom, respiratornom i urinarnom traktu, koje umnogome otežavaju izlečenje.

- Od respiratornih simptoma bolesti zapaža se upala grla, upala i iscedak iz nosa i očiju koji je u početku vodenast, a kasnije gnojan, zatim konjuktivitis, laringitis, bronhitis i kašalj koji je u početku suv, a kasnije vlažan i bolan. Pas otežano diše i ukoliko dođe do razvoja gnojne bronhopneumonije životinja ima male šanse za izlečenje.

- Kod crevnog oblika bolesti zapaža se otečenost krajnika i gastro-enteritis koji su praćeni povraćanjem, prolivom i dehidratacijom. Pas je malaksao, jezik mu je često beo, usta suva i ima neprijatan zadah. Proliv je penušav, ali retko sa primesama krvi.

- Kod kožnog oblika javljaju se najpre crvene mrlje, zatim sitni čvorići, pa mehurići ispunjeni bistrim sadržajem - slični boginjama kod ljudi, koje kasnije postanu gnojne i javljaju se kraste. Ovaj oblik je relativno redak i blaži je u odnosu na druge akutne oblike.

- Nervni oblik štenećaka javlja se obično pri kraju akutne faze bolesti, ili nekoliko nedelja, pa i meseci nakon prividnog ozdravljenja, a karakteriše ga prodor virusa u likvor, stvaranje lezija u mozgu, oštećenja nervnog tkiva koja se najčešće manifestuju grčevima, odsustvom koordinacije, epileptičnim napadima, gubitkom ravnoteže, grčenjem mišića vilice, kapaka i nogu. U ređim slučajevima se stvara uvećanje i hiperkeratoza šapa, ili nosne pečurke. Ovaj oblik se vrlo često završava smrtnim ishodom.

Štenećak kod pasa


  Hronični oblik bolesti se uglavnom manifestuje teškim oštećenjima centralnog nervnog sistema - tikovima, nevoljnim pokretima i oduzetošću, oftalmološkim komplikacijama i gubitkom čula vida, sluha, ili njuha, zatim poremećajem rasta i strukture zuba kod štenaca, atrofija mišića, anoreksije, pojave propadanja tkiva - nekroze itd. Prognoze za oporavak od ovog oblika bolesti su vrlo loše i ona se uglavnom završava smrtnim ishodom.

Dijagnoza


  Sagledavanjem kompletne slike bolesti - na osnovu karakterističnih simptoma, informacija o (ne)vakcinaciji, opšteg stanja, kliničke slike i laboratorijskih parametara kao što su limfopenija (smanjen broj belih krvnih zrnca), trombocitopenija i anemija može se postaviti dijagnoza bolesti. Postoje i brzi testovi za određivanje bolesti koji potvrđuju ranije uzetu anamnezu.

Lečenje


  U prva 2-3 dana, moguće je sprovesti terapiju hiperimunim serumom vakcinisanog psa, ili imunoglobulinima. Nedostatak ovog vida terapije je što se u tom periodu teško može sa sigurnošću utvrditi da je u pitanju oboljenje od virusa koji uzrokuje ovu bolest, a ovakav tip  imunizacije nije opcija u kasnijim stadijumima bolesti.

Pas


  Radi predupređenja sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma, zbog anoreksije i atrofije tkiva potrebno je davati multivitaminske suplemente. Ishrana psa je podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a sa malo masti. Treba insistirati na davanju tečnosti da bi se izbegla dehidratacija organizma zbog visoke temerature, povraćanja, proliva i ekskrecije iz nosa i očiju. Ostala simptomatska terapija zavisi od konkretnog slučaja i tipa bolesti, na primer ako su u pitanju neurološki ispadi, psu treba davati terapiju u vidu antikonvulziva, benzodijazepina, sedativa i antiepileptika (za regulaciju grčenja, nevoljnih pokreta i pareze). Poželjno je da pas oboleo od štenećaka ostane u stacionaru veterinarske ambulante da bi se kontinuirano pratilo njegovo stanje i davala adekvatna terapija.

  Lečenje generalno mora biti dugotrajno i može biti relativno uspešno, osim u slučaju teških oblika oboljenja i neuroloških ispada koji ne reaguju na simptomatsku terapiju.

Preventiva i vakcinacija


  Preventivno vakcinisanje je najbolji vid zaštite od ove teške bolesti za Vašeg ljubimca.

  Profilaksa vakcinacijom mora biti kontinuirana, najčešće počev od sedme nedelje života šteneta. Štenad koja piju majčino mleko dotle su zaštićena antitelima protiv ovog virusa iz majčinog mleka. Štenci koji ne piju majčino mleko, ili ukoliko kuja nije vakcinisana, moraju se ranije vakcinisati - u 2. ili 3. nedelji starosti. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je oko 15 dana. Ukoliko postoji opasnost od pojave štenećaka u leglu pre punog dejstva vakcine i postizanja odgovarajućeg nivoa titra antitela u krvi, štenci se mogu zaštititi i pasivno - davanjem seruma, a ovakva zaštita traje 2-3 nedelje. Kuje se mogu vakcinisati pre parenja, ili u prvoj polovini graviditeta u cilju zaštite štenaca putem antitela iz majčinog mleka dok sisaju.

Šema vakcinacije:

  Postoji više šema vakcinacije štenaca, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i uputstva proizvođača vakcine koja se upotrebljava. U Panvet anbulanti primenjujemo najčešće sledeću šemu:

Šema vakcinacije u Panvet ambulanti, Subotica


 U prvoj godini života:
 - Vakcinacija u ranom periodu (najčešće u 4-5. nedelji života) sprovodi se davanjem jednovalentne vakcine, ili dvovalentne vakcine protiv štenećaka i parvovirusa, ukoliko je to potrebno po preporuci veterinara.
 - Prva vakcinacija obavlja se u 2,5. mesecu (8. nedelja) života, kada se daje polivalentna vakcina (5-, ili 7-valentna vakcina kojom se vrši imunizacija protiv više zaraznih bolesti, načešće protiv štenećaka, hepatitisa, parvoviroze, parainfluence i leptospiroze u kombinaciji).
 - Revakcinacija se potom sprovodi u 3,5. mesecu (14. nedelji) života istom polivalentnom vakcinom.
 - Revakcinacija se sprovodi i u 5. mesecu (20. nedelji) života štenaca, istom vakcinom.

U svakoj narednoj godini, jednom godišnje:
 - svake godine u isto vreme sprovodi se revakcinacija, takođe istom polivalentnom vakcinom.

Vakcinacija pasa protiv štenećaka
Važno je pravilno ispratiti šemu vakcinacije za maksimalnu zaštitu od virusa

  Ovo je jedini način da Vašeg ljubimca adekvatno zaštitite od dejstva ovog virus zajedno sa ostalim merama prevencije: adekvatnom i raznovrsnom ishranom, suplementacijom, redovnim pregledima, čišćenjem od parazita, čuvanjem od zaraženih pasa i dobrom higijenom samog psa i mesta gde jede i spava. Ne treba zaboraviti da bez ovih mera podrške vakcinaciji, Vaš pas u određenim uslovima može dobiti štenećak iako je bio vakcinisan. 

  Pored vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa (čišćenje od unutrašnjih parazita) i to u 3., 5., i 7. nedelji života. Po potrebi se ovaj proces može ponoviti i više puta.

  Iz toga proizilazi da vakcinacija sama po sebi, nekad i u malom broju slučajeva, ipak nije dovoljna, i da treba da sprovedemo sve raspoložive mere prevencije da bi adekvatno i višestruko zaštitili našeg psa od ove opake bolesti.

Panvet tim

15. 05. 2017.

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

   U endokrini sistem spada više žlezda koje luče i kontrolišu nivo hormona u telu. Jedna od njih je i nadbubrežna žlezda, koja luči hormon kortizol - takozvani "hormon stresa", odgovoran za metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a takođe reguliše i pravilan proces varenja, srčani rad i krvni pritisak.
   Ukoliko dođe do patološke promene nivoa ovog hormona u krvi, dolazi do čitavog niza poremećaja organa, organskih sistema i metabolizma ljubimca uopšte. Nadbubrežne (adrenalne) žlezde su parni organi, i kao što im samo ime kaže, pozicionirane su u trbušnoj duplji u neposrednoj blizini bubrega.

HIPERADRENOKORTICIZAM (Kušingova bolest)


  Hiperadrenokorticizam označava preterano lučenje hormona kortizola iz kore nadbubrežne žlezde.

   Najčešći uzrok Kušingove bolesti je u velikom broju slučajeva benigno uvećanje hipofize, ili pojava sporo-širećeg tumora hipofize - žlezde odgovorne za rad i koordinaciju svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem - samim tim i nadbubrežnih žlezda, čiji rad stimuliše adrenokortikotropnim hormonom (ACTH).
Tako uvećana hipofiza produkuje više ACTH, koji dovodi do povećanja nivoa kortizola u krvi psa.


Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa
Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa 

   U manjem broju slučajeva, kod spontanog hiperadrenokorticizma, uzrok je kortizol-oslobađajući adrenokortikalni kancer u nadbubrežnoj žlezdi koji lako može metastazirati i u druge organe i tkiva. Među uzročnicima mogu biti i neke druge vrste tumora nadbubrežnih žlezda.
   Simptomi ovog poremećaja se mogu javiti i kod životinja koje su dobile visoke doze lekova kortikosteroida u tretmanu upala, ili težih alergija. Uglavnom pogađa odrasle i starije jedinke.

Simptomi


  Simptomi mogu varirati u jačini i pojavi, a takođe ne moraju biti svi zastupljeni. Najveće promene se zapažaju u urinarnom traktu, vaskularnom sistemu i koži.

  Najčešći simptomi su:
    - konstantna žeđ, glad i pojačano uriniranje
    - gojaznost i karakteristično nakupljanje masnih naslaga na vratu, ramenima i stomaku
    - gubitak dlake (alopecija)
    - apatija, mišićna slabost
    - nesanica (insomnija)
    - tamna, istanjena koža sklona otoku i modricama, često sa belim "pečatima"
    - kod ženki izostanak menstrualnog ciklusa, a kod mužjaka smanjenje testisa
    - gljivične infekcije kože i pad imuniteta
    - visok, ili varirajući krvni pritisak
    - ubrzan srčani rad
    - otečenost stomaka
    - ubrzano disanje, dahtanje
    - problemi sa zglobovima, artritis

  Pregled ljubimca, kompletna krvna slika, analiza hormona, analiza kroz testove (najčešće test supresije deksametazonom), ili biohemijske analize, ultrazvuk nadbubrežne žlezde, ili rendgenski snimak mogu lako pokazati da je reč o ovoj bolesti, kog je ona porekla i da li postoje metastaze kanceroznog tkiva.

  Testovima supresije deksametazonom dokazujemo da ljubimac ima Kušingovu bolest. Davanjem određene doze deksametazona intravenski (ima isto dejstvo kao i kortizol), merimo odgovor organizma u vidu smanjenja lučenja kortizola u narednih 24-48h kod zdravih pasa. Ukoliko nivo kortizola ostane nepromenjen, to je pouzdan znak da Vaš ljubimac ima Kušingovu bolest.

Lečenje


  Kod pasa koji imaju tumorne promene, ili karcinom manjeg obima bez metastaza na hipofizi, Kušingova bolest može da se reši hirurškim putem odstranjivanjem obolelog tkiva hipofize (hipofizektomija - pristupom kroz nosnu šupljinu i sinuse), pod uslovom da je lokacija promene operabilna. Ovakav tip operacija se ne radi u našoj zemlji prvenstveno zbog izuzetno visokih troškova same hirurgije i propratnog lečenja.
 Psi kod kojih promene nisu operabilne dobijaju lek trilostan, kao i simptomatsku terapiju, ali moraju biti pod stalnim nadzorom zbog mogućih neželjenih efekata i nužne korekcije doze lekova za krvni pritisak, srčani rad, smirenje, protiv povraćanja itd. Lekove Vaš pas mora piti kontinuirano, do kraja svog života.


Trilostan je lek izbora za hiperadenokorticizam - Kušingovu bolest
Lek izbora za medikamentozno lečenje hiperadenokorticizma


 Takođe, veterinar može razmotriti opciju uklanjanja obe nadbubrežne žlezde ukoliko to može imati pozitivnog efekta na tok bolesti. Ova intervencija se radi kod nas. Ishod terapije često zna biti vrlo neizvestan, a hormonalna terapija koja se potom primenjuje je takođe doživotna.


HIPOADRENOKORTICIZAM (Adisonova bolest)


  Mineralokortikoidi i glukokortikoidi (kortizol) su hormoni koji potiču iz kore nadbubrežne žlezde i vrlo su važni za pravilno funkcionisanje metabolizma i funkcije ostalih organa u telu Vašeg ljubimca. Svaki poremećaj u lučenju hormona dovodi do niza metaboličkih promena i posledica po zdravlje. Hipoadrenokorticizam je poremećaj rada ovih žlezda, gde dolazi do smanjenog lučenja hormona nadbubrežne žlezde - što dovodi do simptoma kao što su: slabost, pospanost, dehidratacija, nizak krvni pritisak...

  Ova bolest je relativno retka kod pasa, a najskloniji su joj mladi psi, kao i rase pudla, border koli, rotvajleri i terijeri bele boje.

Border koli rasa sklonija je hipoadenokorticizmu - Adisonovoj bolesti
Psi rase Border Koli su nešto skloniji pojavi Adisonove bolesti od drugih rasa

Simptomi


  Simptomi bolesti kod pasa zavise od stepena smanjenja količine hormona u krvi, starosti ljubimca i vremenske dužine bolesti. Mogu biti uzrokovani urođenim deficitom u sintetisanju hormona, problemom u radu hipofize i štitne žlezde koje utiču i na rad nadbubrežnih žlezda, metastatskim tumorom koji pritiska okolno adrenalno tkivo, nekom povredom, trombozom, teškom infekcijom, ili naglim ukidanjem lekova kortikosteroida koji su dugo bili u terapiji neke druge bolesti, na primer zbog upala zglobno-koštanih struktura, ili alergije.

  Najčešći simptomi smanjenog lučenja hormona nadbubrega su:
    - letargija
    - dehidratacija
    - nizak krvni pritisak
    - usporen srčani rad
    - povraćanje
    - krv u stolici
    - gubitk telesne težine
    - žeđ i često uriniranje
    - loš kvalitet i gubitak dlake
    - bolovi u abdomenu
    - vrtoglavica i kolaps
    - nizak nivo šećera u krvi
    - problemi u radu jetre

  Bolest se otkriva pravilnom anamnezom i pregledom veterinara, laboratorijskim testom krvi i urina, sagledavanjem biohemijskih parametara, ultrazvučnim pregledom nadbubrežnih žlezda i sl.

  Laboratorijske analize pokazuju visok nivo fosfora i uree u krvi, anemiju, visok nivo belih krvnih zrnaca - prvenstveno eozinofila i limfocita, nizak nivo natrijuma i hlorida u krvnoj plazmi, nizak nivo šećera u krvi, visoke vrednosti jetrenih enzima (AST i ALT) i nizak nivo hormona kortizola u krvi.
Test davanjem analoga hormona hipofize ACTH takođe može biti sproveden radi potvrde oboljenja. Ukoliko pod uticajem datog hormona ne dodje do povećanja nivoa kortizola u krvi u narednih 24-48h to je definitivna potvrda da pas ima hipoadrenokorticizam tj. smanjenu funkciju nadbubrežnih žlezda.

Lečenje


  Akutna i nagla epizoda Adisonove bolesti je hitno stanje koje može ugroziti život Vašeg psa i zahteva brz odlazak i stacionarno lečenje u veterinarskoj ambulanti.
Simptomatska terapija zavisi od težine bolesti npr. lekovi za povećanje krvnog pritiska i ubrzanje srčanog rada, lekovi protiv proliva i povraćanja, lekovi protiv bolova itd., a opšta terapija podrazumeva davanje infuzije za nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i davanje kortikosteroidnih lekova, ili leka Zycortal©.

  Veterinar će na osnovu nivoa kortizola u krvi odrediti tačnu dozu hormona koju pas treba da dobije unošenjem kroz infuziju, subkutano (pod kožu, u vidu depo preparata), ili oralno u narednom periodu, uz redovne kontrole i provere stanja.

  Ukoliko takav pas ide na neku hiruršku intervenciju, na putovanje, ili ima infekciju - nivo hormona koje uzima treba da bude korigovan.

Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću
Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću


  Takođe potrebno je ljubimcima sa ovom bolešću davati hranu koja sadrži natrijum-hlorid i kalcijum, kao i više tečnosti - posebno u toplom periodu godine i pri zahtevnijim fizičkim aktivnostima. Generalno, kvalitet života kod ovog stanja može biti zadovoljavajuć na duži vremenski rok uz adekvatnu suplementaciju, ishranu i davanje hormona.

Panvet tim

14. 05. 2017.

Lajmska bolest kod pasa

 
Lajmska bolest kod pasa


   Ova zoonoza (bolest zajednička za ljude i životinje) je jedna od najčešćih bolesti koja se prenosi ujedom krpelja. Uzrokuje simptome kod približno 10% pasa koje ujede krpelj i zahteva tačnu dijagnostiku i duži period lečenja kako ne bi došlo do komplikacija u kasnijem periodu.

   Lajmsku bolest izaziva bakterija iz porodice spiroheta Borrelia Burgedoferi. Bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. je izolovana bakterija koja je uzrokuje. U Srbiji je prvi slučaj kod ljudi zabeležen 1987.

Bakterija Borrelia Burgedoferi
Bakterija Borrelia Burgedoferi
   Kod pasa, dominantan klinički znak bolesti koji vlasnici prvo primete bude šepanje, bol i otečenost zglobova prvenstveno zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom, a sub-akutni i hronični tok bolesti karakterišu i komplikacije u radu bubrega, srca i nervnog sistema, posebno ukoliko se sa antibiotskom terapijom ne krene na vreme, ili ona nije delotvorna. Često se desi da krpelj prenese psu više bolesti uz lajmsku bolest, kao npr. babeziozu, anaplazmozu, ili erlihiozu - koje u kombinaciji smanjuju šanse za normalan i potpun oporavak životinje.

  Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađaju određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, šetlandski ovčar i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.

Mladi psi i određene rase sklone su bubrežnim komplikacijama lajmske bolesti


Simptomi


  - Šepanje i usiljen hod
  - Otečeni, topli i bolni na dodir zglobovi pretežno zadnjih nogu
  - Problemi sa bubrezima, uriniranjem i velika žeđ
  - Temperatura, manjak apetita i apatija
  - Teškoće pri disanju
  - Otečeni limfni čvorovi u regionu ujeda krpelja
  - Smetnje u radu srca i neurološki ispadi (ređe se javljaju)

  Šepanje se javlja kao najočigledniji znak bolesti nekoliko dana posle ujeda krpelja, a usled upale zglobova. Pas može šepati uvek na jednu nogu, ili možete primetiti da "štedi" uvek drugu nogu u toku tog višednevnog perioda. Zglobovi su otečeni, topli na dodir, javlja se bol pri njihovom pokretanju i apatija. Ovo stanje može trajati 3-4 dana, potom može doći do kratkotrajnog poboljšanja da bi se zatim posle par nedelja isti proces ponovio, na istim, ili drugim zglobovima.

  Nelečeno stanje može dovesti do problema sa bubrezima - glomerulonefritisa tj. do upale i smetnji u radu funkcionalne jedinice bubrega koja služi kao filter krvi iz koje izdvaja štetne materije.
Ovakvo stanje uzrokuje simptome kao što su: povraćanje, dijareja, manjak apetita, gubitak telesne težine, pojačano uriniranje i žeđ, oteknuće svih zglobova, potkožnog tkiva i desni.
Kao i svaka infekcija, infekcija Borelijom izaziva reakcije kao što su groznica i otok limfnih čvorova blizu mesta ujeda krpelja.


Uticaj bakterije Borrelia burgdorferi na zdravlje psa - Panvet blog
Uticaj bakterije Borrelia burgdorferi na zdravlje psa

  Informacije date Vašem veterinaru da ste u skorije vreme našli krpelja kod Vašeg ljubimca, specifičnosti u njegovom ponašanju i hodu, kao i pravilna dijagnostika u vidu testa krvi, kompletne krvne slike, pregleda zgloba i rendgena, daje ukupnu sliku bolesti i težine stanja, a samim tim i određuje potrebu za odgovarajućom terapijom. Ovim dijagnostičkim metodama vrši se i diferencijacija Lajmske bolesti u odnosu na druge bolesti zglobova, degenerativne promene, ili traume koje mogu dati slične simptome.

Lečenje


   Pas terapiju prima kući u vidu tableta antibiotika (tetraciklini), nesteroidnih antiinflamatornih lekova - protiv bolova u zglobovima, suplemenata za zglobove i podizanje imuniteta, kao i simptomatska terapija u trajanju od 4 nedelje.

  Simptomi karakteristični za oboljenje na zglobovima se obično povuku posle terapije, ali u nekim slučajevima antibiotska terapija ne eliminiše bakteriju Borrelia burgdorferi u potpunosti - pa simptomi mogu da se vrate i mesecima nakon inicijalne terapije. Zato je imperativ održavati dobar imunitet psa kvalitetnom ishranom i suplementima.

Krpelj - Panvet blog
Krpelj

  Ukoliko postoji ozbiljan problem bubrežne funkcije potrebno je i stacionarno lečenje, kao i posebna ishrana prilagodjena ljubimcima sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Na žalost, bubrežni problemi ostaju permanentno i cilj je što više olakšati ih adekvatnom ishranom i promenom životnih navika.

Prevencija


  Prevencija se prvenstveno ogleda u adekvatnom izboru mesta za šetnju i igru psa, proveru krzna nakon svakog boravka napolju i primeni sprejeva, preparata i ogrlica koje u sebi sadrže preparate protiv krpelja. Ukoliko pronađete krpelja u krznu , potrebno ga je otkloniti stručno što pre.


Panvet tim