02. 06. 2017.

Neobična ponašanja ljubimaca

Neobična ponašanja pasa i mačaka


  Naši ljubimci imaju određena ponašanja i rituale koji im pomažu u svakodnevnom životu i komunikaciji sa drugim pripadnicima njihove vrste. Neka od tih ponašanja nama izgledaju potpuno bizarno, ili kulturološki neprihvatljivo, pa čak i grozno, ali ona su sastavni, normalan i prirodni deo ponašanja povezan sa instinktima i zakonitostima komunikacije.

  Problem uglavnom nastaje pri ljudskom nerazumevanju signala koje nam naš ljubimac šalje, ili čak njihovom sankcionisanju, što pas, ili mačka ne razumeju - to uglavnom dovodi do stresa i osećaja odbačenosti jedinke, a posledično može dovesti i do većih problema u ponašanju, agresivnosti prema vlasniku i ljudima uopšte, depresiji, odbijanju hrane, strahovima, fobijama i drugom patološkom ponašanju.

  Spomenućemo neka od čestih, nama neprihvatljivih, a potpuno normalnih vrsta ponašanja za pse i mačke. Svako od tih ponašanja ima logično objašnjenje, koje će nam pomoći da shvatimo suštinu i šta se dešava ukoliko burno reagujemo i sankcionišemo ove reakcije ljubimca. Takođe previše ležerni odnosi između ljubimca i vlasnika su obično neusklađeni i kao takvi uzrokuju stres kod životinje. Zbog toga bi takvi odnosi trebalo da se izbegavaju i zamene interakcijama u formi komanda–odgovor–nagrada.

  Ljubimac nije igračka, već živo biće sa nagonima i potrebama, koje čovek, kao inteligentnija i svesna jedinka, treba da razume, izađe im u susret, uloži napor da ih modifikuje i posveti pažnju zajedničkim aktivnostima kako bi se stvorila adekvatna veza.

Jedenje sopstvenog izmeta 


  Ovakvo ponašanje naziva se koprofagija. Štenci često jedu sopstveni i tuđi izmet, kao i izmet biljojeda (goveda i konja). Ovakvo ponašanje sa ljudskog aspekta je grozno i nehigijenski, ali kod životinja, pogotovo u mladom dobu je sasvim normalno. Vremenom, ova pojava se gubi tokom odrastanja, mada kod nekih pasa može ostati i u kasnijem dobu, mada u malom obimu. Pokušaj sankcionisanja ove prakse retko se pokaže uspešnim, a može dovesti do potpuno suprotnog efekta, gde je ljubimac u ranom uzrastu potpuno zbunjen i pod stresom zbog neharmoničnog odnosa sa vlasnikom. Uzroci mogu biti razni, od znatiželje, nedostatka nekog nutrijenta i gladi, do proste dosade.

  Ukoliko odrastao pas koji nije jeo sopstveni izmet počne ponovo da ga konzumira, to može biti signal za neka oboljenja kao što je dijabetes, Kušingova bolest, upala pankreasa i smetnje u varenju, ili depresija. Zato je neophodno da, ukoliko primetite da Vaš pas radi neke atipične stvari, potražite pomoć veterinara koji će adekvatnom dijagnostikom utvrditi ima li osnova za zabrinutost.

Lov na druge životinje


  Često se desi da vlasnici ostanu zatečeni prizorom koji ih dočeka kada mačka na kućnom pragu, kuhinji, ili čak u krevetu ostavi mrtvog, ili polu-živog glodara, ili insekta kog je ulovila. Ova pojava izaziva potpuno suprotan osećaj i reakciju kod vlasnika od onog koji je posredi.
  Ne treba smetnuti sa uma da su naši ljubimci u suštini lovci i mesojedi. Stručnjaci smatraju da ovim gestom mačka izražava zahvalnost vlasniku, ostavljajući mu plen koji je ulovila. Postoji tumačenje da želi da je vlasnik pohvali za spretnost, ili kod sterilisanih jedinki ovo ponašanje se može protumačiti i kao instinktivni pokušaj mačke da "nauči" vlasnika da lovi plen, kao što bi naučila svoje mačiće.

  Kod pasa ovakvo ponašanje se ogleda u gonjenju mačaka i živine. I ovo je ponašanje koje je potpuno u skladu sa prirodom psa kao lovca i mesojeda. Međutim, problem nastaje ako pas, vođen blagonaklonim odnosom vlasnika, pa čak i podsticanjem na ovakvo ponašanje napravi korak dalje - agresivno hvata "plen" i ubija druge životinje. Ovo posebno važi za rase pasa koje su sklone agresivnom ponašanju. Psi koji su navikli da se ovako ponašaju, bez adekvatne reakcije vlasnika koji bi im tako nešto zabranio u ranijem dobu, uvek će pokušavati da naprave štetu, te je jedini način za rešenje problema izbegavanje kontakata sa mačkama, živinom i sitnim životinjama.

Mirisanje genitalne i analne regije drugih životinja


  Ma koliko nama ovakvo ponašanje izgledalo neprijatno, ovo je bitan deo interakcije između dve jedinke i sastavni deo upoznavanja. Mirisi i žlezde koje se nalaze u tim regijama pružaju informacije ljubimcima ko je životinja u nihovoj blizini, kog je pola, pa čak i šta je jela i kako se oseća. Nemojte nasilno udaljavati ljubimce, ili ih grditi, pustite ih da se na prirodan i njima znan način adekvatno upoznaju.

Jedenje trave


Ukoliko Vaš ljubimac jede travu, ili samo određene biljke najverovatnije im treba neki od nutrijenata iz njih. Psi imaju odličan njuh i uglavnom ne jedu biljke koje će štetiti njihovom digestivnom traktu. Ovo ponašanje je primećeno i kod vukova i lisica u divljini, tako da se može smatrati normalnim.

Ipak treba obratiti pažnju, često ljubimci jedu travu i zbog toga što žele da povrate određenu hranu koju su pojeli i koja im smeta, ukoliko imaju kiselinu u želudcu, ili bolove u stomaku. Ako je ovakvo ponašanje često, treba ljubimca odvesti veterinaru da se utvrdi pregledom zašto je došlo do ovog ponašanja i uvede određena terapija ukoliko postoje gastro-intestinalne smetnje.

Jedenje trave kod pasa i mačaka
Jedenje trave kod pasa je normalna pojava, ali i znak stomačnih problema

Zaskakanje drugih ljubimaca, predmeta, ili noge čoveka


  Svima nam se desilo da se osećamo posramljeno, ili izvinjavamo drugim ljudima, jer je naš pas zaskočio njihovog ljubimca, ili nogu drugog čoveka. Stručnjaci smatraju da ovakvo ponašanje nema bitno seksualnu konotaciju, već je to naprosto deo uzbuđenja, ili traženja pažnje. Ovakvo ponašanje se može javiti i kod kastriranih, i kod nekastriranih ljubimaca. Najbolji savet je da komandom, igračkom, ili poslasticom skrenete pažnju ljubimcu. Osoba čija je noga "zaskočena" najbolje bi bilo da ignoriše ovo ponašanje, jer je tada najveća šansa da ono brzo prestane.

Zurenje


  Ukoliko pas, ili mačka konstantno zure u Vas, to obično znači da hoće nešto što možete da joj pružite (hranu, vodu, poslasticu, igračku, ili želi u toalet). Ipak ne treba smetnuti sa uma da životinja koja nije vezana za vlasnika, ili u odnosu sa strancem ova forma ponašanja može značiti i agresivnost, ili strah, te treba razumeti pravi kotekst okolnosti u kojima se dešava ova pojava.

Trganje, "krađa" i zakopavanje predmeta po kući


  Nama je malo nelogično ponašanje ljubimca kada vidimo da je rastrgao, ili zakopao omiljenu igračku, kada nam ukrade i izgrize čarapu, ili skupocenu cipelu. Ipak, ovo je normalno ponašanje životinja koje su nekada bile predatori, takve stvari bi radile i u prirodi. Za korekciju ovakvog ponašanja uglavnom je dovoljno glasno i jasno izvesti naredbu koja će skrenuti pažnju ljubimcu da takvo ponašanje nije dobrodošlo. Ipak najbolji način da zaštitite svoje skupocene stvari je da ih sklonite van domašanja ljubimca.
Uzrok ove pojave može biti i prosta želja za igrom, privlačenje pažnje, ili dosada, tako da, ukoliko se ova radnja ponavlja može se tumačiti i u ovom kontekstu. Budite ubeđeni, psi i mačke uvek znaju gde su neki predmet zakopali! :)

Prosipanje vode iz posude njuškom, ili šapom


  Mnoge mačke često šapom guraju, ili prevrću posudu sa vodom koju ste im tek pružili. Ovo neuobičajeno ponašanje stručnjaci objašnjavaju time što je nemirna voda mnogo zanimljivija ljubimcima nego mirna - za koju se instinktivno obično vezivalo to da je zagađena, ili puna parazita. Ovo ponašanje je normalno i vuče korene iz davnih vremena kada su naši ljubimci živeli u prirodi, ili pak lovili ribu i vodozemce u njoj.

Fantomski simptomi bolesti


  Životinja usvaja razne oblike ponašanja tokom svog života i često je u stanju da situaciju izmeni u svoju korist. Neki psi vremenom shvate iz iskustva da svaka manifestacija bolesti, ili slabosti bude propraćena većom pažnjom vlasnika, boljom negom, poslasticama i sl. te u prisustvu vlasnika mogu namerno ponavljati određenje pojave kao što su kašalj, učestalo češanje, ili hramljanje. Odlazak veterinaru, pregledi i analize ne pokazuju nikakve simptome, a terapija ne daje rezultate. Često se desi da vlasnici budu nezadovoljni tretmanom, menjaju veterinara, različite suplemente i lekove dok se ne ispostavi vremenom da se simptomi pojavljuju samo u prisustvu vlasnika, ali ne i prilikom pregleda veterinara, ili prisustva drugih ljudi.
  Ukoliko se nepobitno utvrdi da ne postoje zdravstveni problemi, tretman ovakvog ponašanja je ignorisanje fantomskih simptoma i nagrada kada pas ispoljava normalno ponašanje.

Vijanje sopstvenog repa


  Ovo često smešno i zanimljivo ponašanje pasa u normalnim uslovima uglavnom služi za privlačenje pažnje, ili pražnjenje viška energije Vašeg ljubimca.
  Ipak, ukoliko se često ponavlja može značiti da pas ima kožne parazite, alergijski dermatitis, ili upalu analnih žlezda na tom delu tela. Ukoliko ne možete da skrenete pažnju psa dok učestalo vija svoj rep ovo može biti znak i težih psiholoških poremećaja poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja, i povodom toga bi bilo najbolje da konsultujete svog veterinara koji će dati medikamentoznu terapiju (anksiolitike, benzodijazepine i antidepresive).

Pas vija rep
Vijanje sopstvenog repa spada u normalne reakcije, ukoliko nije previše i prečesto izraženo

Bekstvo


  Bežanju su skloni ljubimci koji su se loše socijalizovali sa drugim životinjama i ljudima. Ovo ponašanje izraženo je kod pasa koji su rano odvojeni od majke, koji su previše razmaženi, ili pak zlostavljani od strane vlasnika, jedinke koje su izložene negativnoj hijerarhijskoj promeni u porodici (na primer dolaskom deteta u porodicu), a česta su bežanja od kuće i zbog seksualnih stimulanasa u okolini.
Pas obično beži prvo na kraće vreme, potom na duže, a ukoliko u novoj sredini stekne viši hijerarhijski status, nađe dovoljne količine hrane, ili tamo nisu inhibirani stimulansi koji su mu bitni - može se dogoditi da ljubimac uopšte nema želju da se vraća kući.

  Ukoliko se ponavlja, bežanje ukazuje na veliki problem u ponašanju, ili odnosu pas - vlasnik i potrebno je dugo i strpljivo raditi na obnovi odnosa i razumevanju razloga problema.
  Obično se preporučuje za početak ograditi psa, posvetiti mu više pažnje kroz davanje omiljene poslastice, šetnju i igru, uključiti ga u zajedničke porodične aktivnosti, kao i nabaviti još jednog psa, a sve u cilju stvaranja koherentnije zajednice. Oko ovih aktivnosti najbolje je konsultovati se sa veterinarom, jer slučajevi i razlozi bega mogu biti šarenoliki, kao i pristup problemu i njegovo rešavnje.

Dočekivanje vlasnika


  Dočekivanje uz radost, lavež, skakanje na vlasnika i posetioce je normalan ritual za većinu pasa. Ovo ponašanje ne bi trebalo da smeta, ali može biti neprijatno ukoliko je pas velike rase, ukoliko previše agresivno pokazuje naklonost, ili je na primer blatnjavih šapa.
  Najčešća reakcija vlasnika na takav vid ponašanja je povišen ton, pretnja, ili čak i udarac - što pas ne razume. Ovako pomešani signali kod psa stvaraju konfuziju i osećaj odbačenosti što može rezultovati još agresivnijom "radošću" i dočekom, ili povlačenjem u sebe i depresijom.
  Pravi "lek" za preveliku ushićenost ovog tipa je da se vlasnik jedan period uzdrži od bilo kakve nagle reakcije, čak i ignoriše ove izlive. Vremenom će se intenzitet radosti dočeka smanjiti usled nedostatka povratne reakcije vlasnika i tada je vreme za uspostavljanje novog rituala gde ćete prići psu, lagano ga pomaziti i pričati sa njim, pritom ne dozvolivši da skače po Vama.

  Normalnim i uobičajenim ponašanjima za ljubimce možemo dodati i glasno mjaukanje/zavijanje, vrtenje u krug pre spavanja, krivljenje glave i načuljivanje ušiju prilikom Vašeg obraćanja ljubimcu, zavlačenje u nedostupne delove stana, nameštaja, ili dvorišta; lizanje lica i ruku vlasnika kojim se pokazuje naklonost, "trčanje" u snu itd.
Ovakva ponašanja je potrebno razumeti i prihvatiti ih, ili ih je relativno lako korigovati u određenom vremenskom periodu ukoliko je to moguće.

  O sindromu malog psa - formi ponašanja za koju su prvenstveno "krivi" vlasnici malih pasa više možete pročitati OVDE.

Pas i mačka


  Teža, patološka stanja obuhvataju čitav niz neželjenih i neuobičajenih ponašnja, ali praćenih posledicama po psihičko i fizičko stanje životinje, ili ljudi u njihovoj okolini. Ovakva ponašanja se ne mogu redukovati jednostavno i najčešće je potrebna asistencija stručnog lica, dresera i veterinara, kao i primena lekova kroz duži vremenski period da bi se stanje popravilo.

  U ova stanja spadaju duži anksiozni i depresivni periodi, agresivni ispadi, fobije, nezainteresovanost za parenje i čuvanje mladunaca, halucinacije, teški stresovi i loši rituali, praćeni posledicama kao što su ujedanje, izazivanje i agresivnost prema vlasniku, povlačenje u sebe, izostanak reakcije na spoljne stimulanse, proždrljivost, odbijanje hrane, samopovređivanje, konstantno jecanje, zapuštanje higijene, kardiološki i hormonalni problemi, napad panike, kao i inkontinencija (koja nije uzrokovana starošću i neurološkim problemima).

  Uzroci ovakvog ponašanja vuku korene iz rane mladosti ljubimca, lošeg odnosa vlasnika prema njima, lošem majčinskom ponašanju, traumi, kriznim situacijama, ili su povezane sa bolestima u starosti kao što je na primer senilnost.

Poremećaji ponašanja kod mladunaca


  Uzroci psiholoških problema kod mladunaca, pogotovo štenaca, su najčešće odvajanje, ili odbijnje od majke, prelazak u novu sredinu, strahovi od napuštanja, odrastanje u boksovima bez dovoljne socijalizacije, bez pažnje i mentalne stimulacije.
  Set ovih okolnosti dovodi do emocionalne zatupljenosti, nezainteresovanosti, javljanja paničnih epizoda, teškoća u socijalizaciji, anksioznosti, stresa i posledično depresije, kao i pojave agresivnosti.

  Javljaju se i fizičke manifestacije kao što su paničan strah, ubrzano disanje i puls, uriniranje, defekacija, povraćanje, gubitak svesti, destruktivno ponašanje, samopovređivanje, pad imuniteta, poremećaji u ishrani i sl.

Štene


  Pored saveta srtučnog lica o korekciji ponašanja i vlasnika i pasa da bi se ovakve pojave predupredile na svakodnevnom nivou, često je potrebno i uvođenje neuroleptika, antidepresiva i beta-blokatora u terapiju.

  Treba skrenuti pažnju vlasnicima da dobro izaberu i informišu se o odgajivačima, uslovima držanja ljubimaca i pročitaju svete za vlasnike kućnih ljubimaca dostupne na internetu da bi predupredili početničke greške u kontaktu sa novim članom svoje porodice. Čeka Vas uzbudljiv posao, koji iziskuje visoku motivisanost, mnogo ljubavi i strpljenja, kao i učešće čitave porodice.

Poremećaji ponašanja kod odraslih jedinki


  Ovi poremećaji mogu ići u dva pravca: ka anksioznom/depresivnom i agresivnom ponašanju. Uglavnom se dešavaju u odnosu čovek - ljubimac i uglavnom su stečene zbog loših odnosa, nerazumevanja, nepažnje i neusklađene hijerarhijske organizacije.

  Uzrok disbalansa u hijerarhijskim odnosima je najčešće taj što je  mladunčetu od dolaska u porodicu dozvoljeno da uživa sve privilegije koje ima dominantna jedinka. Onda, odrastanjem, te povlastice polako prestaju da važe i životinja oseća da gubi položaj u porodici koji je do tada imala. U ovakvoj konfliktnoj situaciji, ljubimac će koristiti agresivnost kako bi nekako očuvao svoj status. Prognoza lečenja poremećaja agresivnosti je povoljna, ukoliko su i gazde svesne da treba da sarađuju.

  Anksioznost (napetost, strepnja) i depresija posledično, javljaju se kod odraslih jedinki koje usled straha, razvijene fobije, promene sredine, ili neskladnih porodičnih odnosa, prestaju da se ponašaju svojstveno svojoj vrsti - povlače se u sebe, ne reaguju na spoljne stimulanse osim u slučaju jake emocionalne napetosti koja se organski manifestuje digestivnim poremećajima - najčešće povraćanjem i dijarejom, zatim gušenjem, odbijanjem hrane, nesvesticom, ubrzanim disanjem i pulsom i sl.

  Ovakvo stanje, ukoliko potraje, mora biti lečeno medikamentoznim putem. Potrebno je pružiti dosta pažnje i vremena ljubimcu, dati mu zadovoljavajuću mentalnu stimulaciju, raditi zajednički na prevazilaženju strahova i slušati savete stručnjaka pošto lečenje ovakvih oblika ponašanja se često sprovodi u nekoliko faza u zavisnosti od poboljšanja stanja, što je individualna stvar.

Poremećaji u majčinskom ponašanju


  Ovi poremećaji uslovljeni su lošom, ili nedovoljnom socijalizacijom i kod životinja koje su se dobro uklopile sa ljudskom, ali ne i sa svojom vrstom. U većini slučajeva, parenje je ostvarivano prisilno, ili veštačkom oplodnjom.
U normalnim situacijama, ženka bi se umirila na jednom mestu gde bi trebalo da donese na svet svoje mladunce, ali u ovakvoj situaciji ona trči uznemireno, traži prisustvo svojih vlasnika i okoti svoje mladunče u hodu ostavljajući ga. Ovi mladunci obično i uginu ako nema ko da se stara o njima. Mnoge ženke u ovoj situaciji moraju da se oštene carskim rezom pošto nemaju volje ni da se dovoljno napregnu. Sam carski rez takođe može ostaviti posledice po odnose ženki i mladunaca, jer nije došlo do prirodnog procesa, što u retkim situacijama može biti psihološki problem za ženku.

Situacija može biti i gora, kada umesto zanemarivanja mladunca, ženka počne da ga napada, ili čak i usmrti.

  Pristup koji prvo treba probati je da vlasnici sa vidnom radošću probaju da prinesu mladunče, uz veliku pažnju, maženje, poslastice i blage reči. Da se dojenje odvija uz prisustvo i odobravanje vlasnika, a po potrebi ženki se mogu prepisati lekovi sa anksiolitičkim delovanjem da bi se donekle smanjila burna reakcija. Preporuka je takođe mazati ženki bradavice gelom koji sadrži lokalne anestetike kako bi sam proces dojenja za njih bio što manje uznemirujuć. Ovakve ženke ne treba ponovo pariti dok se primarni poremećaj u ponašanju medikamentozno ne reguliše.

Terapija


  Esencijalna terapija za sve vidove neuobičajenog i nepoželjnog ponašanja je prvenstveno savet stručnjaka, veterinara, ili dresera kako se ophoditi i šta uraditi da bi se stanje promenilo na svakodnevnom nivou. Pravilno razumevanje prirode ponašanja ljubimaca je od najvećeg značaja da bi moglo adekvatno da se reaguje u različitim situacijama.

  Medikamentozna terapija je takođe terapija izbora kod većine stanja i uključuje upotrebu anksiolitika, antidepresiva, neuroleptika, sedativa, beta-blokatora i simptomatske terapije npr. lekove protiv povraćanja i dijareje.

  Kastracija i hormonalna terapija mogu samo donekle i vrlo ograničeno pomoći kod određenih stanja ukoliko su ona povezana sa hormonalnim statusom životinje. Agresivnost jedinke može biti smanjena ovim postupkom, ali ipak većina problema ima veze prvenstveno sa potpuno drugim faktorima, te se ne može sa sigurnošću očekivati da bi kastracijom problemi ponašanja mogli biti trajno rešeni.
Druge hirurške metode kao što je lobotomija izbačene su iz prakse.

Fizikalna terapija kućnih ljubimaca

 
Fizikalna terapija u veterinarskoj ortopediji


   Posle hirurške intervencije, ili završetka terapije lekovima -  nastavak rehabilitacionog procesa ljubimaca uglavnom potpuno izostaje, ili nije do kraja realizovan.

   Ovo je jedan od segmenata kojima veterinarska praksa u našoj zemlji nije dovoljno posvetila pažnju - često zbog nedostatka materijalnih sredstava, neophodne opreme, slabe edukacije i interesovanja samih vlasnika.

   Upravo primenom različitih rehabilitacionih tehnika cilj je ubrzati oporavak, povećati pokretljivost i smanjiti hroničan bol posle hirurgije, povrede, ili oboljenja.

   Fizikalna terapija je skup neinvazivnih procedura, koje primenom blagotvornog dejstva toplote i hladnoće, elektromagnetnim talasima, masažom, primenom svetlosne terapije (infracrveno svetlo i laser) i ultrazvukom deluju na ubrzanje metaboličkih procesa povređenog tkiva, poboljšanje cirkulacije, regeneraciju ćelija i vraćanje pokretljivosti, ravnoteže i snage u zglobovima.


Fizikalna terapija kod pasa i mačaka
Blagotvoran učinak terapije ispoljava se posebno kod povreda zglobova, posle hirurgije i lomova kostiju pasa i mačaka

   Sve ove metode na prirodan, bezbolan, ugodan i opuštajući način nekad i za 50% skraćuju vreme do potpunog oporavka ljubimca! Tretmani masaže, akupresure i vežbe istezanja već posle 3-5 tretmana pokazuju vidljive znake oporavljanja ljubimca. Preporuka je da prvih par tretmana treba realizovati 2x nedeljno, a nakon toga se prelazi na jednonedeljne dolaske do rešenja problema, ili kontinuirano u svrhu održavanja postignutih poboljšanja.

   Pored ljubimaca koji su imali hirurški zahvat, neurološki, ili ortopedski problem, značajna kategorija ljubimaca kojima je potrebna fizikalna terapija su seniori, sportski psi, ljubimci sa hroničnim artritisom, ljubimci skloni hroničnim upalama i padu imuniteta, rase sklone problemima sa kičmom, displazijom kukova i laktova, ljubimci sa disajnim problemima, cirkulacijom, hormonalnim statusom, problemima kolenog zgloba itd. Rehabilitacioni plan treba da se radi individualno, za svaku životinju ponaosob, uzimajući u obzir faktore kao što su: primarna bolest, starost, rasa, temperament, ishrana i način života.

Fizikalna terapija ljubimaca u Panvetu
Tretmani fizikalne terapije u Panvet veterinarskoj stanici

   Jedina ogrničenja primene fizikalne terapije jesu kancer, visoka temperatura, tromboza krvnih sudova i zarazne bolesti - posebno dermatološke zarazne bolesti. Kada se otklone primarni uzročnici, i ovi ljubimci mogu bez ikakvih problema ući u rehabilitacioni proces primenom fizikalne terapije.

    U Panvet ambulanti nudimo opciju fizikalne terapije i rehabilitacije ortopedskih, upalnih, neuroloških i bolnih stanja primenom laserske terapije, masaže i magnetoterapije. 
   Ove metode mogu značajno podstaći regenerativne procese u mišićima, kostima, tetivama, nervima i zglobovima, eliminisati bol i ubrzati zarastanje rana. Terapije traju u zavisnosti od veličine i starosti ljubimca, kao i težine bolesti - obično oko 15 do 20 minuta. Potrebno je predhodno zakazati termin na naš broj telefona 024/571-920.

Artritis kod pasa infografika
Artritis - upala zgobova kod ljubimaca je oboljenje koje se može uspešno tretirati fizikalnom terapijom

Štenećak - virusno oboljenje psa

 
Štenjećak distemper kod pasa



   Ovo zarazno, teško i lako prenosivo virusno oboljenje pasa izaziva veoma otporan virus sličan virusima boginja i goveđe kuge. U početku štenećak daje simptome slične gripu, da bi se kasnije javio širok spektar različitih poremećaja i posledica koje zavise od više predispozicionirajućih faktora: starosti (češće oboljevaju štenci od starijih pasa), otpornosti organizma, kvaliteta ishrane, predhodnih akutnih i hroničnih oboljenja, prisustva parazita u organizmu, rase (podložniji su mu koker španijeli, nemački ovčari i irski seteri), pravilne vakcinacije, tkiva/organa koje je najviše pod uticajem virusa i sl.

  Bolest je raširena po čitavom svetu. Izvor zaraze su obolele, inficirane životinje bez vidljivih simptoma, divlje životinje, kao i one koje su prebolele bolest - kod kojih se i dalje virus luči u spolješnju sredinu putem telesnih tečnosti, sekreta iz očiju i nosa, stolice i mokraće, kapljično kašljanjem i kijanjem, ili preko zajedničkih predmeta npr. igračaka za pse, čak i čovek nesvesno često bude prenosilac ovog virusa kroz igru i kontakt sa obolelim životinjama. Može se desiti da se zdrav pas zarazi i samim boravkom na mestu gde je predhodno bio zaražen pas.

štenci canine distemper štenećak
Štenci su najugroženiji od infekcije štenećakom (canine distemper)

  Infekcija je učestalija zimi, jer virus može dugo opstati u spoljnoj sredini, a i imunitet pasa je niži u hladnom periodu godine. Štenci stari 3-6 meseci i nevakcinisani stariji psi su posebno prijemčivi, zbog svoje nedovoljno stečene otpornosti na virus, ali svaki pas može oboleti ako ima predispoziciju za oboljenje pri pravim uslovima. Smrtnost se kreće od 30-80% u zavisnosti od predhodno nabrojanih faktora.

Simptomi


Inkubacija bolesti traje obično 3-6 dana, ili nešto duže.

  Simptomi štenećaka su generalno šarenoliki. Subklinički i blaži oblici su zastupljeni u 50-70% slučajeva, dok su akutni, hronični i teži slučajevi - gde se bolest potpuno razvila, ili vratila, teži sa aspekta kompleksnosti simptoma, eventualnih posledica i dužine lečenja.

Prikaz slučaja štenećaka
Prikaz slučaja štenećaka na Panvetovom instagram nalogu

  Blagi oblici infekcije manifestuju se u vidu smanjenog apetita, apatije, kratkotrajne groznice, infekcije gornjih respiratornih puteva sa upalom krajnika, kašljem i teškoćama u disanju, a postoji i serozni iscedak iz nosa i očiju, povraćanje i proliv.

  Akutni oblik bolesti karakteriše visoka telesna temperatura nakon perioda inkubacije, ovi simptomi slični gripu traju 1-2 dana, zatim sledi faza zatišja - gde životinja može potpuno izgledati zdravo (za to vreme virus prodire u krv i putem nje u druga tkiva), da bi se posle 24-48h opet pojavila temperatura sa čitavim nizom simptoma i komplikacija u zavisnosti od lokalizacije sistema organa koje je virus napao - respiratorni, crevni, kožni, ili nervni. Dolazi do imunosupresije usled pada broja belih krvnih zrnaca, a često i do sekundarnih bakterijskih infekcija, posebno u digestivnom, respiratornom i urinarnom traktu, koje umnogome otežavaju izlečenje.

- Od respiratornih simptoma bolesti zapaža se upala grla, upala i iscedak iz nosa i očiju koji je u početku vodenast, a kasnije gnojan, zatim konjuktivitis, laringitis, bronhitis i kašalj koji je u početku suv, a kasnije vlažan i bolan. Pas otežano diše i ukoliko dođe do razvoja gnojne bronhopneumonije životinja ima male šanse za izlečenje.

- Kod crevnog oblika bolesti zapaža se otečenost krajnika i gastro-enteritis koji su praćeni povraćanjem, prolivom i dehidratacijom. Pas je malaksao, jezik mu je često beo, usta suva i ima neprijatan zadah. Proliv je penušav, ali retko sa primesama krvi.

- Kod kožnog oblika javljaju se najpre crvene mrlje, zatim sitni čvorići, pa mehurići ispunjeni bistrim sadržajem - slični boginjama kod ljudi, koje kasnije postanu gnojne i javljaju se kraste. Ovaj oblik je relativno redak i blaži je u odnosu na druge akutne oblike.

- Nervni oblik štenećaka javlja se obično pri kraju akutne faze bolesti, ili nekoliko nedelja, pa i meseci nakon prividnog ozdravljenja, a karakteriše ga prodor virusa u likvor, stvaranje lezija u mozgu, oštećenja nervnog tkiva koja se najčešće manifestuju grčevima, odsustvom koordinacije, epileptičnim napadima, gubitkom ravnoteže, grčenjem mišića vilice, kapaka i nogu. U ređim slučajevima se stvara uvećanje i hiperkeratoza šapa, ili nosne pečurke. Ovaj oblik se vrlo često završava smrtnim ishodom.

Štenećak kod pasa


  Hronični oblik bolesti se uglavnom manifestuje teškim oštećenjima centralnog nervnog sistema - tikovima, nevoljnim pokretima i oduzetošću, oftalmološkim komplikacijama i gubitkom čula vida, sluha, ili njuha, zatim poremećajem rasta i strukture zuba kod štenaca, atrofija mišića, anoreksije, pojave propadanja tkiva - nekroze itd. Prognoze za oporavak od ovog oblika bolesti su vrlo loše i ona se uglavnom završava smrtnim ishodom.

Dijagnoza


  Sagledavanjem kompletne slike bolesti - na osnovu karakterističnih simptoma, informacija o (ne)vakcinaciji, opšteg stanja, kliničke slike i laboratorijskih parametara kao što su limfopenija (smanjen broj belih krvnih zrnca), trombocitopenija i anemija može se postaviti dijagnoza bolesti. Postoje i brzi testovi za određivanje bolesti koji potvrđuju ranije uzetu anamnezu.

Lečenje


  U prva 2-3 dana, moguće je sprovesti terapiju hiperimunim serumom vakcinisanog psa, ili imunoglobulinima. Nedostatak ovog vida terapije je što se u tom periodu teško može sa sigurnošću utvrditi da je u pitanju oboljenje od virusa koji uzrokuje ovu bolest, a ovakav tip  imunizacije nije opcija u kasnijim stadijumima bolesti.

Pas


  Radi predupređenja sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma, zbog anoreksije i atrofije tkiva potrebno je davati multivitaminske suplemente. Ishrana psa je podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a sa malo masti. Treba insistirati na davanju tečnosti da bi se izbegla dehidratacija organizma zbog visoke temerature, povraćanja, proliva i ekskrecije iz nosa i očiju. Ostala simptomatska terapija zavisi od konkretnog slučaja i tipa bolesti, na primer ako su u pitanju neurološki ispadi, psu treba davati terapiju u vidu antikonvulziva, benzodijazepina, sedativa i antiepileptika (za regulaciju grčenja, nevoljnih pokreta i pareze). Poželjno je da pas oboleo od štenećaka ostane u stacionaru veterinarske ambulante da bi se kontinuirano pratilo njegovo stanje i davala adekvatna terapija.

  Lečenje generalno mora biti dugotrajno i može biti relativno uspešno, osim u slučaju teških oblika oboljenja i neuroloških ispada koji ne reaguju na simptomatsku terapiju.

Preventiva i vakcinacija


  Preventivno vakcinisanje je najbolji vid zaštite od ove teške bolesti za Vašeg ljubimca.

  Profilaksa vakcinacijom mora biti kontinuirana, najčešće počev od sedme nedelje života šteneta. Štenad koja piju majčino mleko dotle su zaštićena antitelima protiv ovog virusa iz majčinog mleka. Štenci koji ne piju majčino mleko, ili ukoliko kuja nije vakcinisana, moraju se ranije vakcinisati - u 2. ili 3. nedelji starosti. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je oko 15 dana. Ukoliko postoji opasnost od pojave štenećaka u leglu pre punog dejstva vakcine i postizanja odgovarajućeg nivoa titra antitela u krvi, štenci se mogu zaštititi i pasivno - davanjem seruma, a ovakva zaštita traje 2-3 nedelje. Kuje se mogu vakcinisati pre parenja, ili u prvoj polovini graviditeta u cilju zaštite štenaca putem antitela iz majčinog mleka dok sisaju.

Šema vakcinacije:

  Postoji više šema vakcinacije štenaca, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i uputstva proizvođača vakcine koja se upotrebljava. U Panvet anbulanti primenjujemo najčešće sledeću šemu:

 U prvoj godini života:
 - Prva vakcinacija (najčešće u 7. nedelji života) sprovodi se davanjem jednovalentne vakcine, ili dvovalentne vakcine protiv štenećaka i parvovirusa.
 - Druga vakcinacija u 2,5. mesecu života, kada se daje polivalentna vakcina (5-, ili 7-valentna vakcina kojom se vrši imunizacija protiv više zaraznih bolesti, načešće protiv štenećaka, hepatitisa, parvoviroze, parainfluence i leptospiroze u kombinaciji).
 - Revakcinacija se potom sprovodi u 3,5. mesecu života istom polivalentnom vakcinom.
 - Revakcinacija se sprovodi i u 5. mesecu života štenaca istom vakcinom. Pored ove vakcine može se, na zahtev, dati i vakcina protiv Corona virusa.

Usvakoj narednoj godini, jednom godišnje:
 - svake godine u isto vreme sprovodi se revakcinacija takođe istom polivalentnom vakcinom.

Vakcinacija pasa protiv štenećaka
Važno je pravilno ispratiti šemu vakcinacije za maksimalnu zaštitu od virusa

  Ovo je jedini način da Vašeg ljubimca adekvatno zaštitite od dejstva ovog virus zajedno sa ostalim merama prevencije: adekvatnom i raznovrsnom ishranom, suplementacijom, redovnim pregledima, čišćenjem od parazita, čuvanjem od zaraženih pasa i dobrom higijenom samog psa i mesta gde jede i spava. Ne treba zaboraviti da bez ovih mera podrške vakcinaciji, Vaš pas u određenim uslovima može dobiti štenećak iako je bio vakcinisan. 

  Pored vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa (čišćenje od parazita) i to u 3., 6., 9. i 12. nedelji života.

  Iz toga proizilazi da vakcinacija sama po sebi, nekad i u malom broju slučajeva, ipak nije dovoljna, i da treba da sprovedemo sve raspoložive mere prevencije da bi adekvatno i višestruko zaštitili našeg psa od ove opake bolesti.

Panvet tim

15. 05. 2017.

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

   U endokrini sistem spada više žlezda koje luče i kontrolišu nivo hormona u telu. Jedna od njih je i nadbubrežna žlezda, koja luči hormon kortizol - takozvani "hormon stresa", odgovoran za metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a takođe reguliše i pravilan proces varenja, srčani rad i krvni pritisak.
   Ukoliko dođe do patološke promene nivoa ovog hormona u krvi, dolazi do čitavog niza poremećaja organa, organskih sistema i metabolizma ljubimca uopšte. Nadbubrežne (adrenalne) žlezde su parni organi, i kao što im samo ime kaže, pozicionirane su u trbušnoj duplji u neposrednoj blizini bubrega.

HIPERADRENOKORTICIZAM (Kušingova bolest)


  Hiperadrenokorticizam označava preterano lučenje hormona kortizola iz kore nadbubrežne žlezde.

   Najčešći uzrok Kušingove bolesti je u velikom broju slučajeva benigno uvećanje hipofize, ili pojava sporo-širećeg tumora hipofize - žlezde odgovorne za rad i koordinaciju svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem - samim tim i nadbubrežnih žlezda, čiji rad stimuliše adrenokortikotropnim hormonom (ACTH).
Tako uvećana hipofiza produkuje više ACTH, koji dovodi do povećanja nivoa kortizola u krvi psa.


Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa
Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa 

   U manjem broju slučajeva, kod spontanog hiperadrenokorticizma, uzrok je kortizol-oslobađajući adrenokortikalni kancer u nadbubrežnoj žlezdi koji lako može metastazirati i u druge organe i tkiva. Među uzročnicima mogu biti i neke druge vrste tumora nadbubrežnih žlezda.
   Simptomi ovog poremećaja se mogu javiti i kod životinja koje su dobile visoke doze lekova kortikosteroida u tretmanu upala, ili težih alergija. Uglavnom pogađa odrasle i starije jedinke.

Simptomi


  Simptomi mogu varirati u jačini i pojavi, a takođe ne moraju biti svi zastupljeni. Najveće promene se zapažaju u urinarnom traktu, vaskularnom sistemu i koži.

  Najčešći simptomi su:
    - konstantna žeđ, glad i pojačano uriniranje
    - gojaznost i karakteristično nakupljanje masnih naslaga na vratu, ramenima i stomaku
    - gubitak dlake (alopecija)
    - apatija, mišićna slabost
    - nesanica (insomnija)
    - tamna, istanjena koža sklona otoku i modricama, često sa belim "pečatima"
    - kod ženki izostanak menstrualnog ciklusa, a kod mužjaka smanjenje testisa
    - gljivične infekcije kože i pad imuniteta
    - visok, ili varirajući krvni pritisak
    - ubrzan srčani rad
    - otečenost stomaka
    - ubrzano disanje, dahtanje
    - problemi sa zglobovima, artritis

  Pregled ljubimca, kompletna krvna slika, analiza hormona, analiza kroz testove (najčešće test supresije deksametazonom), ili biohemijske analize, ultrazvuk nadbubrežne žlezde, ili rendgenski snimak mogu lako pokazati da je reč o ovoj bolesti, kog je ona porekla i da li postoje metastaze kanceroznog tkiva.

  Testovima supresije deksametazonom dokazujemo da ljubimac ima Kušingovu bolest. Davanjem određene doze deksametazona intravenski (ima isto dejstvo kao i kortizol), merimo odgovor organizma u vidu smanjenja lučenja kortizola u narednih 24-48h kod zdravih pasa. Ukoliko nivo kortizola ostane nepromenjen, to je pouzdan znak da Vaš ljubimac ima Kušingovu bolest.

Lečenje


  Kod pasa koji imaju tumorne promene, ili karcinom manjeg obima bez metastaza na hipofizi, Kušingova bolest može da se reši hirurškim putem odstranjivanjem obolelog tkiva hipofize (hipofizektomija - pristupom kroz nosnu šupljinu i sinuse), pod uslovom da je lokacija promene operabilna. Ovakav tip operacija se ne radi u našoj zemlji prvenstveno zbog izuzetno visokih troškova same hirurgije i propratnog lečenja.
 Psi kod kojih promene nisu operabilne dobijaju lek trilostan, kao i simptomatsku terapiju, ali moraju biti pod stalnim nadzorom zbog mogućih neželjenih efekata i nužne korekcije doze lekova za krvni pritisak, srčani rad, smirenje, protiv povraćanja itd. Lekove Vaš pas mora piti kontinuirano, do kraja svog života.


Trilostan je lek izbora za hiperadenokorticizam - Kušingovu bolest
Lek izbora za medikamentozno lečenje hiperadenokorticizma


 Takođe, veterinar može razmotriti opciju uklanjanja obe nadbubrežne žlezde ukoliko to može imati pozitivnog efekta na tok bolesti. Ova intervencija se radi kod nas. Ishod terapije često zna biti vrlo neizvestan, a hormonalna terapija koja se potom primenjuje je takođe doživotna.


HIPOADRENOKORTICIZAM (Adisonova bolest)


  Mineralokortikoidi i glukokortikoidi (kortizol) su hormoni koji potiču iz kore nadbubrežne žlezde i vrlo su važni za pravilno funkcionisanje metabolizma i funkcije ostalih organa u telu Vašeg ljubimca. Svaki poremećaj u lučenju hormona dovodi do niza metaboličkih promena i posledica po zdravlje. Hipoadrenokorticizam je poremećaj rada ovih žlezda, gde dolazi do smanjenog lučenja hormona nadbubrežne žlezde - što dovodi do simptoma kao što su: slabost, pospanost, dehidratacija, nizak krvni pritisak...

  Ova bolest je relativno retka kod pasa, a najskloniji su joj mladi psi, kao i rase pudla, border koli, rotvajleri i terijeri bele boje.

Border koli rasa sklonija je hipoadenokorticizmu - Adisonovoj bolesti
Psi rase Border Koli su nešto skloniji pojavi Adisonove bolesti od drugih rasa

Simptomi


  Simptomi bolesti kod pasa zavise od stepena smanjenja količine hormona u krvi, starosti ljubimca i vremenske dužine bolesti. Mogu biti uzrokovani urođenim deficitom u sintetisanju hormona, problemom u radu hipofize i štitne žlezde koje utiču i na rad nadbubrežnih žlezda, metastatskim tumorom koji pritiska okolno adrenalno tkivo, nekom povredom, trombozom, teškom infekcijom, ili naglim ukidanjem lekova kortikosteroida koji su dugo bili u terapiji neke druge bolesti, na primer zbog upala zglobno-koštanih struktura, ili alergije.

  Najčešći simptomi smanjenog lučenja hormona nadbubrega su:
    - letargija
    - dehidratacija
    - nizak krvni pritisak
    - usporen srčani rad
    - povraćanje
    - krv u stolici
    - gubitk telesne težine
    - žeđ i često uriniranje
    - loš kvalitet i gubitak dlake
    - bolovi u abdomenu
    - vrtoglavica i kolaps
    - nizak nivo šećera u krvi
    - problemi u radu jetre

  Bolest se otkriva pravilnom anamnezom i pregledom veterinara, laboratorijskim testom krvi i urina, sagledavanjem biohemijskih parametara, ultrazvučnim pregledom nadbubrežnih žlezda i sl.

  Laboratorijske analize pokazuju visok nivo fosfora i uree u krvi, anemiju, visok nivo belih krvnih zrnaca - prvenstveno eozinofila i limfocita, nizak nivo natrijuma i hlorida u krvnoj plazmi, nizak nivo šećera u krvi, visoke vrednosti jetrenih enzima (AST i ALT) i nizak nivo hormona kortizola u krvi.
Test davanjem analoga hormona hipofize ACTH takođe može biti sproveden radi potvrde oboljenja. Ukoliko pod uticajem datog hormona ne dodje do povećanja nivoa kortizola u krvi u narednih 24-48h to je definitivna potvrda da pas ima hipoadrenokorticizam tj. smanjenu funkciju nadbubrežnih žlezda.

Lečenje


  Akutna i nagla epizoda Adisonove bolesti je hitno stanje koje može ugroziti život Vašeg psa i zahteva brz odlazak i stacionarno lečenje u veterinarskoj ambulanti.
Simptomatska terapija zavisi od težine bolesti npr. lekovi za povećanje krvnog pritiska i ubrzanje srčanog rada, lekovi protiv proliva i povraćanja, lekovi protiv bolova itd., a opšta terapija podrazumeva davanje infuzije za nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i davanje kortikosteroidnih lekova, ili leka Zycortal©.

  Veterinar će na osnovu nivoa kortizola u krvi odrediti tačnu dozu hormona koju pas treba da dobije unošenjem kroz infuziju, subkutano (pod kožu, u vidu depo preparata), ili oralno u narednom periodu, uz redovne kontrole i provere stanja.

  Ukoliko takav pas ide na neku hiruršku intervenciju, na putovanje, ili ima infekciju - nivo hormona koje uzima treba da bude korigovan.

Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću
Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću


  Takođe potrebno je ljubimcima sa ovom bolešću davati hranu koja sadrži natrijum-hlorid i kalcijum, kao i više tečnosti - posebno u toplom periodu godine i pri zahtevnijim fizičkim aktivnostima. Generalno, kvalitet života kod ovog stanja može biti zadovoljavajuć na duži vremenski rok uz adekvatnu suplementaciju, ishranu i davanje hormona.

Panvet tim

14. 05. 2017.

Lajmska bolest kod pasa

 
Lajmska bolest kod pasa


   Ova zoonoza (bolest zajednička za ljude i životinje) je jedna od najčešćih bolesti koja se prenosi ujedom krpelja. Uzrokuje simptome kod približno 10% pasa koje ujede krpelj i zahteva tačnu dijagnostiku i duži period lečenja kako ne bi došlo do komplikacija u kasnijem periodu.

   Lajmsku bolest izaziva bakterija iz porodice spiroheta Borrelia Burgedoferi. Bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. je izolovana bakterija koja je uzrokuje. U Srbiji je prvi slučaj kod ljudi zabeležen 1987.

Bakterija Borrelia Burgedoferi
Bakterija Borrelia Burgedoferi
   Kod pasa, dominantan klinički znak bolesti koji vlasnici prvo primete bude šepanje, bol i otečenost zglobova prvenstveno zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom, a sub-akutni i hronični tok bolesti karakterišu i komplikacije u radu bubrega, srca i nervnog sistema, posebno ukoliko se sa antibiotskom terapijom ne krene na vreme, ili ona nije delotvorna. Često se desi da krpelj prenese psu više bolesti uz lajmsku bolest, kao npr. babeziozu, anaplazmozu, ili erlihiozu - koje u kombinaciji smanjuju šanse za normalan i potpun oporavak životinje.

  Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađaju određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, šetlandski ovčar i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.

Mladi psi i određene rase sklone su bubrežnim komplikacijama lajmske bolesti


Simptomi


  - Šepanje i usiljen hod
  - Otečeni, topli i bolni na dodir zglobovi pretežno zadnjih nogu
  - Problemi sa bubrezima, uriniranjem i velika žeđ
  - Temperatura, manjak apetita i apatija
  - Teškoće pri disanju
  - Otečeni limfni čvorovi u regionu ujeda krpelja
  - Smetnje u radu srca i neurološki ispadi (ređe se javljaju)

  Šepanje se javlja kao najočigledniji znak bolesti nekoliko dana posle ujeda krpelja, a usled upale zglobova. Pas može šepati uvek na jednu nogu, ili možete primetiti da "štedi" uvek drugu nogu u toku tog višednevnog perioda. Zglobovi su otečeni, topli na dodir, javlja se bol pri njihovom pokretanju i apatija. Ovo stanje može trajati 3-4 dana, potom može doći do kratkotrajnog poboljšanja da bi se zatim posle par nedelja isti proces ponovio, na istim, ili drugim zglobovima.

  Nelečeno stanje može dovesti do problema sa bubrezima - glomerulonefritisa tj. do upale i smetnji u radu funkcionalne jedinice bubrega koja služi kao filter krvi iz koje izdvaja štetne materije.
Ovakvo stanje uzrokuje simptome kao što su: povraćanje, dijareja, manjak apetita, gubitak telesne težine, pojačano uriniranje i žeđ, oteknuće svih zglobova, potkožnog tkiva i desni.
Kao i svaka infekcija, infekcija Borelijom izaziva reakcije kao što su groznica i otok limfnih čvorova blizu mesta ujeda krpelja.


Uticaj bakterije Borrelia burgdorferi na zdravlje psa - Panvet blog
Uticaj bakterije Borrelia burgdorferi na zdravlje psa

  Informacije date Vašem veterinaru da ste u skorije vreme našli krpelja kod Vašeg ljubimca, specifičnosti u njegovom ponašanju i hodu, kao i pravilna dijagnostika u vidu testa krvi, kompletne krvne slike, pregleda zgloba i rendgena, daje ukupnu sliku bolesti i težine stanja, a samim tim i određuje potrebu za odgovarajućom terapijom. Ovim dijagnostičkim metodama vrši se i diferencijacija Lajmske bolesti u odnosu na druge bolesti zglobova, degenerativne promene, ili traume koje mogu dati slične simptome.

Lečenje


   Pas terapiju prima kući u vidu tableta antibiotika (tetraciklini), nesteroidnih antiinflamatornih lekova - protiv bolova u zglobovima, suplemenata za zglobove i podizanje imuniteta, kao i simptomatska terapija u trajanju od 4 nedelje.

  Simptomi karakteristični za oboljenje na zglobovima se obično povuku posle terapije, ali u nekim slučajevima antibiotska terapija ne eliminiše bakteriju Borrelia burgdorferi u potpunosti - pa simptomi mogu da se vrate i mesecima nakon inicijalne terapije. Zato je imperativ održavati dobar imunitet psa kvalitetnom ishranom i suplementima.

Krpelj - Panvet blog
Krpelj

  Ukoliko postoji ozbiljan problem bubrežne funkcije potrebno je i stacionarno lečenje, kao i posebna ishrana prilagodjena ljubimcima sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Na žalost, bubrežni problemi ostaju permanentno i cilj je što više olakšati ih adekvatnom ishranom i promenom životnih navika.

Prevencija


  Prevencija se prvenstveno ogleda u adekvatnom izboru mesta za šetnju i igru psa, proveru krzna nakon svakog boravka napolju i primeni sprejeva, preparata i ogrlica koje u sebi sadrže preparate protiv krpelja. Ukoliko pronađete krpelja u krznu , potrebno ga je otkloniti stručno što pre.


Panvet tim 

06. 05. 2017.

Krpelji - Panvet infografika

  Ujed krpelja i krpeljske bolesti mogu predstavljati veliku opasnost za zdravlje Vašeg ljubimca. Za Vas, u formi infografike, obradili smo najčešće regije gde se krpelji mogu pronaći na telu ljubimca, bolesti i simptome koje izaziva ujed krpelja, kao i njihovu prevenciju.

Krpeljske bolesti - Panvet infografika
Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Pas u vozilu - infografika


  Stižu nam topli i sunčani dani, stoga Vam skrećemo pažnju na grešku koju čini jedan deo vlasnika ljubimaca ostavljajući ih u parkiranom vozilu.

  Vozilo od metala i stakla, toplog motora na usijanom asfaltu, nikako nije mesto gde treba ostaviti svog ljubimca "na kratko", jer obično to "kratko" traje mnogo duže. Malo spuštena stakla, ili upaljen automobil i klima, sa bezbednosnog aspekta nisu dobra ideja.
Usled velikih promena temperature Vaš pas za kratko vreme može zapasti u teško zdravstveno stanje.

  Čuvajte ljubimca na adekvatan način od toplotnog udara i skrenite pažnju ljudima koji čine ovu grešku!

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

29. 04. 2017.

Trihineloza

Trihineloza - Panvet Subotica


  Trihineloza je zoonoza - zarazna bolest zajednička za ljude i životinje, rasprostranjena širom sveta, a sa kliničkog aspekta značajna u svim zemljama gde čovek za ishranu upotrebljava meso svinje.

  Otkrivena je 1835. godine u Londonu kod čoveka, a deset godina kasnije prepoznata i kod svinja kao uzročnika. U našoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine.

  Ova bolest se javlja sporadično - u vidu manjih (porodičnih), ili većih epidemija, najčešće u toku jeseni i zime.

  Uzročnik trihineloze je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom.

Trichinella spiralis - Panvet blog Trihinela
Trichinella spiralis

  Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih zivotinja (svinja, medved, pacov, miš, pas, konj, mačka). I kod coveka, ukoliko je zaražen, ona se nalazi u mišićima i uzrokuje čitav niz karakterističnih simptoma.

  U prirodi se larva održava u prenosnom lancu "pacov-svinja-covek".
Svinja se najčešće zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano, ili nedovoljno pečeno svinjsko meso, kao i nekontrolisane proizvode od mesa sušene na dimu.


Put zaraze čoveka trihinelom
Put zaraze čoveka trihinelom


KARAKTERISTIKE OBOLJENJA


   Vreme od momenta konzumiranja zaraženog mesa do prvih znakova bolesti iznosi 2-30 dana, a obično 8-20 dana, što zavisi od pojedene količine zaraženog mesa, odnosno broja unetih larvi u organizam.

  U početnom periodu  - prvoj fazi bolesti, ne moraju postojati jasni klinički znaci trihineloze, ili ona lako može biti pomešana sa nekom drugom gastro-intestinalnom smetnjom, zbog nejasne simptomatologije. Obično su to klasične stomačne tegobe - gađenje, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv. Larve se za to vreme pod dejstvom sokova za varenje oslobađaju iz čaure i razvijaju u tankom crevu.

  Tokom narednog perioda (druga faza), oplođene ženke polažu larve u sluznicu creva domaćina, koje se daljim prodorom u krvotok raznose po organizmu, a trajno se zadržavaju u poprečno-prugastim mišićima, gde se učaure i ostaju vitalne 8-12 meseci, pa čak i do 30 godina! Ova, druga faza oboljenja, praćena je temperaturom, bolovima u mišićima, otežanim gutanjem, karakterističnim otokom očnih kapaka i lica, osipom, alerijskim reakcijama i krvarenjem na konjuktivama oka.

Trihinela pod mikroskopom - Trihineloza Panvet blog
Trihinela pod mikroskopom

  Trihineloza posebno zahvata aktivne mišiće (dijafragmu, međurebarne mišiće, pokretače očnih jabučica, mišiće žvakače, jezik i mišiće ekstremiteta) kod čoveka. Ovo uzrokuje dugotrajan bol u mišićima, nelagodnost pri kretanju, oftalmološke probleme, konstantan osećaj slabosti, lošu krvnu sliku, otoke po telu, konjuktivitis, čestu ukočenost mišića, encefalitis, sekundarne i uporne infekcije.

  Kod teških slučajeva dolazi do invazije larve na srčani mišić, pluća i centralni nervni sistem, što dovodi do teških poremećaja, pa i smrtnog ishoda usled poremećaja ritma, ili zastoja srca, upale mozga i problema sa disanjem.

  U cilju potvrde dijagnostike kod čoveka, određene kliničke pretrage se mogu napraviti:
   - kompletna krvna slika, sa često povišenim brojem eozinofila
   - biopsija mišića, ukoliko je to potrebno
   - serološke pretrage
   - vrednosti enzima u krvi, posebno kreatin-fosfokinaze, mogu biti povišene

  Trihineloza obično nije ozbiljna i često prolazi sama od sebe, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, umor, bolovi, slabost i proliv mogu trajati mesecima, pa i godinama.


TERAPIJA


  Nažalost, infekcija trihinelom u mišićima, koja prati trihinelozu, ne može da se izleči. Lekari će se prvenstveno fokusirati na lečenje pratećih simptoma.

  Bolovi u mišićima ostaju dugo zbog stvaranja čaura larve trihinele, a najbolje ih je tretirati preparatima NSAIL (aspirin, brufen, paracetamol...).
Za crevnu (početnu) fazu bolesti, primenjuje se antiparzitni lek albendazol. Albendazol se može dati i ljudima koji su konzumirali zaraženu hranu preventivno, ukoliko je dokazano da uzorak mesa sadrži trihinelu.

KAKO SE ZASTITITI OD TRIHINELOZE?


Statistika:
  Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva godišnje sa stopom smrtnosti od 0,2%.

  U poslednje dve decenije u Francuskoj i Italiji, većina slučajeva trihineloze je registrovano kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Kini na primer, izvor zaraze su psi. Od susednih zemalja, u Rumuniji je najveća prevalenca trihineloze kod ljudi, gde određene etničke grupe održavaju naviku potrošnje sirovog mesa.


Trihinela



Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:
  - obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovog mesa;
  - adekvatan uzgoj izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
  - kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja, ili nakon lova;

  Meso za koje postoji mogućnost da sadrži larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.

Četiri metode su se pokazale pouzdanim:
  - kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
  - zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
  - zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana, ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset dana;
  - zračenje;

  Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi trihinele.

•  Lovci su takođe u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.
•  Lica sa izraženim simptomima trihineloze moraju se javiti na pregled radi blagovremenog lečenja.
•  Lica bez izraženih simptoma trihineloze koja su jela zaraženo meso, ili prerađevine od mesa, treba da se jave na pregled i da budu pod kontrolom lekara.
•  Ukoliko su zaraženo meso i/ili prerađevine od mesa dospeli u druge krajeve, vlasnik je dužan da o tome obavesti nadležnu veterinarsku i sanitarnu inspekciju, kao i sva lica do kojih su namirnice stigle.
•  U slučaju da se potvrdi trihineloza kod svinje, deratizacija (uništavanje glodara) pod nadzorom stručnih službi je obavezna u delu domaćinstva gde se gaje svinje, na farmama i stočnim grobljima.
•  Uginuli glodari se moraju spaljivati.
•  Obore i farme za uzgoj svinja trebalo bi praviti od čvrstog materijala, a na otvore ugraditi metalne mreže, kako bi se onemogućio pristup glodarima.

DIJAGNOSTIČKA ISPITIVANJA NA PRISUSTVO Trichinellae spiralis

  Ispitivanja se mogu svrstati u dve grupe:

      1. Premortalne metode - za života životinje (ELISA test, Western-blot metoda, biopsija)

      2. Postmortalne metode - nakon klanja, lova, ili uginuća:

          - Kompresiona metoda (metoda pregleda u Panvet veterinarskoj stanici) i
          - Metoda digestije, ili veštačkog varenja.

Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu
Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu


Uzimanje uzoraka za postmortalne metode:

  Uzorci za trihineloskopski pregled uzimaju se sa trupova zaklanih svinja odmah po vađenju unutrašnjih organa. Uzorci se po pravilu uzimaju sa korena prečage/dijafragme - Crura diaphragmatis kojom se ona pripaja za kičmeni stub. Uzorak se uzima sa mesta gde mišićni deo prelazi u tetivni. Ukoliko su trupovi rasečeni, uzorci se uzimaju sa obe polutke. Drugo mesto sa kog se uzima uzorak je mišić obraza svinje.
Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Ušna markica životinje treba da bude priložena zajedno sa uzorkom mesa koje se ispituje.

  Ako se trihineloskopskim pregledom nađu u mesu larve trihinele - takvo meso se procenjuje kao NEUPOTREBLJIVO za ljudsku ishranu (Po pravilnicima o načinu vršenja stalnog veterinarsko-sanitarnog pregleda životinja za klanje i proizvoda životinjskog porekla). Trihinelozno meso mora se učiniti neškodljivim tj. uništiti spaljivanjem.



Panvet tim

28. 04. 2017.

Krvne grupe ljubimaca i transfuzija - infografika


  Kao kod ljudi, i kod ljubimaca takođe postoje krvne grupe i šeme transfuzije koje imaju određene specifičnosti - potrudili smo se da ih kratko i jednostavno objasnimo ovim vizuelnim prikazom.
Vaša Panvet veterinarska stanica.

Krvne grupe pasa i mačaka - Panvet infografika
Krvne grupe pasa i mačaka. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

13. 04. 2017.

Panvet objektiv - april

Panvet objektiv april


    Panvet objektiv - slike iz svakodnevne stručne i hirurške prakse u Panvet veterinarskoj stanici Subotica, objavljivane su posredstvom društvenih mreža na velikim veterinarskim portalima širom sveta (Brazil, Australija, USA, Nemačka...).
Teški, komplikovani i nesvakidašnji slučajevi deo su posla svakog veterinara. Potrudili smo se da ih dokumentujemo na pravi način.

   Ova forma na blogu biće objavljivana periodično - na svaka dva meseca.

   Skrećemo pažnju da neke slike mogu biti uznemirujuće za osetljive osobe!

Sanacija loma obe potkolene kosti kod 20 dana starog afričkog sivog papagaja
Sanacija loma obe potkolene kosti kod 20 dana starog afričkog sivog papagaja


Strano telo (čiode) u digestivnom traktu boksera
Strano telo (čiode) u digestivnom traktu boksera


Hirurška sanacija piometre kod psa
Hirurška sanacija piometre kod psa


Ostiosinteza potkolenice mačke
Ostiosinteza potkolenice mačke 


Urgentno stanje - vađenje stranog tela
Urgentno stanje - vađenje stranog tela


Parcijalna amputacija i rekonstrukcija teške povrede šape psa
Parcijalna amputacija i rekonstrukcija teške povrede šape psa


Hirurška sanacija luksacije kolena (iščašenje kolena) psa
Hirurška sanacija luksacije kolena (iščašenje kolena) psa


Hirurška sanacija loma potkolenice ara papagaja
Hirurška sanacija loma potkolenice ara papagaja


Prelom lobanje psa
Prelom lobanje psa

Panvet objektiv april Sanacija loma karlice i obe potkolenice psa
Komplikovana ortopetska intervencija - sanacija loma karlice i obe butne kosti psa


Sanacija loma tri noge psa Panvet
Kompleksna ortopedska hirurška intervencija - sanacija loma tri noge psa

Hirurška sanacija loma lakta kod francuskog buldoga
Hirurška sanacija loma lakta kod francuskog buldoga


Operacija uklanjanja kamena u pljuvačnoj žlezdi makaki majmuna
Operacija uklanjanja kamena u pljuvačnoj žlezdi makaki majmuna


Vaš koja izaziva takozvanu šetajuću perut kod psa
Vaš koja izaziva takozvanu šetajuću perut kod psa


Oporavak mačke posle preloma potkolenice u našem stacionaru
Oporavak mačke posle preloma potkolenice u našem stacionaru


Panvet tim